Da li je ubistvo bebe žirafe Mariusa imalo smisla?

0

Drugi danski zoološki vrt najavio je da će možda morati da ubije mušku žirafu.

Foto: Peter Hove Olesen / Beta-AP

Ova vest došla je svega nekoliko dana nakon što je internet pokazao svoj gnev kada je 18 meseci stara žirafa ubijena i potom izvršena autopsija njenog tela ispred publike koja je uključvala i decu nakon čega su njome nahranjeni lavovi.

Sticajem nesrećnih okolnosti, sledeći kandidat za eutanaziju u Jyllands zoološkom vrtu ima isto ime – Marius.

Medijski cirkus je započeo demonstracijama ispred Zoološkog vrta u Kopenhagenu i peticijom koju je potpisalo 27.000 osoba. Svi ovi ljudi tražili su da se Marius prebaci u neki od drugih zooloških vrtova koji su objavili da su njihova vrata otvorena za ovu žirafu, piše Bendži Hensen, novinar sajta Motherjones.

Onda su usledile pretnje smrću Bengtu Holstu, direktoru Zoološkog vrta u Kopenhagenu zaduženom za istraživanje i očuvanje životinja.

S obzirom na to da debata u vezi sa eutanazijom Mariusa i dalje traje, važno je zapamtiti da u pitanju nije samo egzotična atrakcija: on je bio deo većeg programa za očuvanje koji uzgaja životinje sa specifičnim ciljem da se održi genetska raznovrsnost vrste.

Koliko god se činila okrutnom, eutanazija životinja unutar ovakvih programa je rutina i potrebna je. Kako Holst objašnjava, Mariusov genetski profil bio je već isuviše prisutan u programu. Da mu je dozvoljeno da se pari to bi ugrozilo diverzitet vrste u zarobljeništvu i moglo da dovede do parenja životinja koje su u bliskom srodstvu.

Metsi Mekfi, konzervacioni biolog sa Univerziteta u Viskonsinu, tvrdi da parenje životinja koje su u bliskom srodstvu može da dovede do „smanjenog reproduktivnog uspeha i šansi za preživljavanje“.

Populacija žirafa u Africi drastično je smanjena u poslednjih 15 godina, njihov broj prepolovljen je zbog lovokradica, rasta ljudske populacije i gubitka staništa.

Programi uzgajanja u zarobljeništvu, poput ovog u Kopenhagenu, ključni su za održavanje genetske raznovrsnosti životinjskih vrsta i za skretanje pažnje javnosti o njihovoj strašnoj situaciji.

Evropska asocijacija zooloških vrtova i akvarijuma – koja povezuje više od 340 organizacija, uključujući i Zoološki vrt u Kopenhagenu, podržala je eutanaziju Mariusa, kao i Svetska asocijacija zooloških vrtova i akvarijuma.

„Ponekada, morate da uradite nešto što nije tako lepo kako biste ostvarili nešto što jeste. Drugim rečima, eutanazija jedne žirafe je tužna, ali je neophodna kako bi se osiguralo zdravlje budućih generacija“, izjavio je Holst.

U svetu uzgajanja u zatočeništvu, kontrola populacije je ključna. Pored značaja genetske raznolikosti, faktori poput ograničenog prostora i resursa, primoravaju veterinare i zoološke vrtove da prave teške izbore između kontrole rađanja i eutanazije.

U Sjedinjenim Američkim Državama, umesto eutanazije potomaka životinja, vrtovi koriste hormonsku kontracepciju uprkos brojnim sporednim pojavama.

U Zoološkom vrtu u Kopenhagenu, kao i u mnogim drugim vrtovima u Evropi, koristi se eutanazija zato što roditeljima daje iskustvo razmnožavanja i brige o potomstvu. U pitanju je poslednje prirodno ponašanje koje mogu da iskuse s obzirom da ne love i nemaju predatore o kojima moraju da brinu. Svrha Mariusovog postojanja je na neki način bila i da njegovoj majci pruži iskustvo rađanja.

Međutim, svi pitaju da li je bilo moguće preseliti Mariusa negde? Nekoliko zooloških vrtova ponudilo se da mu pruži smeštaj.

„Ne radi se samo o tome da životinju premestimo negde. Ona mora da bude na pravom mestu“
, objašnjava Holt.

Zoološki vrt u Velikoj Britaniji koji se ponudio da primi Mariusa takođe je deo ovog programa razmnožavanja tako da prebacivanje životinje tamo ne bi rešilo problem koji je genetska kompozicija Mariusa predstavljala.

Sa druge strane, pojedine osobe kao mogućnost videle su njegov puštanje u divljinu. Konzervacioni biolozi retko odgovaraju na ovo pitanje zato što puštanje žirafe rođene u zatočeništvu u divljinu nema nikakvog smisla. Ona ne bi imala svest o predatorima koji vrebaju kao ni potrebne veštine za preživljavanje.

Na samom kraju, ljudi su bili užasnuti autopsijom koja je izvršena pred publikom kao i činjenicom da je telo žirafe dato lavovima. Međutim, javne autopsije koje za cilj imaju edukaciju javnosti prilično su česte u Zoološkom vrtu u Kopenhagenu. A telo žirafe je dato lavovima zato što meso poput onog sličnog hamburgerima kojima se oni hrane u pojedinim zoološkim vrtovima stvara gojazne, letargične i nezadovoljne životinje i sve veći broj zooloških vrtova lavove hrani telima životinja.

Kako zaključuje novinar sajta Motherjones, Bendži Hansen, napadanje ljudi koji pokušavaju da očuvaju rasu i veterinare ne pogađa veću poentu: Mariusova vrsta je ugrožena zbog lovokradica i ljudske degradacije njegove životne sredine.

B92

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.