Šta se sve nalazi u novom Zakonu o prekršajima

0

Marinović: Onaj ko je podneo zahtev za pokretanje prekršajnog postupka – policija, inspekcija ili neki drugi državni organ, moraće umesto suda da dokazuje da je prekršaj počinjen i da je učinilac odgovoran

Sudije prekršajnih sudova, članovi rade grupe koja je napisala novi Zakon o prekršajima, u sredu su održali poslednji okrugli sto o primeni ovog zakona koji počinje da se primenjuje 1. marta. Do sada su se sa novinama upoznali oni koji najčešće presavijaju tabak protiv građana – saobraćajna policija, komunalna, inspekcije, RRA, DRI, Agencija za borbu protiv korupcije, poverenik za informacije od javnog značaja, carinici, poreznici…

Prema rečima Milana Marinovića, vršioca funkcije predsednika Prekršajnog suda u Beogradu, jedna od najvećih novina koja se dobro pokazala u regionu i zemljama EU je prekršajni nalog.

– Prekršajni nalog biće izdavan samo za one prekršaje za koje je propisana novčana kazna u fiksnom iznosu – najavljuje za „Novosti“ Marinović. – Do sada ste, recimo, za nevezivanje pojasa plaćali kaznu od 5.000 dinara. Od 1. marta će vam, međutim policajac na mestu prekršaja dati prekršajni nalog. U roku od osam dana moći ćete da platite, ne tih pet hiljada dinara kolika je kazna, već polovinu. Druge polovine se rešavate, kao i vođenja prekršajnog postupka.

Građani će, prema rečima Marinovića, moći da se odluče i za drugi scenario – da plate pun iznos kazne do početka izvršnog postupka. Treća varijanta se događa u slučaju kada građani smatraju da nisu krivi. U tom slučaju odlaze u nadležni prekršajni sud, potpisuju prekršajni nalog i praktično pokreću postupak protiv sebe. Ako se na kraju ispostavi da su odgovorni, platiće i punu kaznu i troškove postupka.

Prema poslednjem, četvrtom scenariju, građani mogu da budu pasivni sve vreme i da čekaju da se završi izvršni postupak protiv njih. Tada plaćaju i kaznu i troškove izvršnog postupka.

Za dve nedelje, suđenja u prekršajnim sudovima izgledaće kao u američkim filmovima. Onaj ko je podneo zahtev za pokretanje prekršajnog postupka – policija, inspekcija ili neki drugi državni organ, moraće umesto suda da dokazuje da je prekršaj počinjen i da je učinilac odgovoran. Pored toga, stranke u postupku imaće obavezu da predlože i pribavljaju dokaze. Doduše, stranke su ih do sada i predlagale, ali je veći deo posla – njihovo pribavljanje, bio na leđima suda.

– Sud će biti neutralan, odmeravaće dokaze i samo izuzetno moći će sam da odluči da sprovede neke dokaze – objašnjava Marinović. Zbog toga će podnosioci zahteva morati više da se angažuju. Pored toga, uvedeno je i pravilo da svedoka poziva stranka koja ga predlaže. Izuzetno, ako recimo okrivljeni nije u dobrim odnosima sa svedokom, to će uraditi sud.

Novim zakonom predviđene su i dve evidencije. U evidenciji o kažnjavanju biće upisani svi podaci o onima koji su kažnjeni, za koje su prekršaji kažnjeni i kojom vrstom sankcije. Uvidom u ovu evidenciju sud može da proveri da li je osoba kojoj sudi već kažnjavana što može da bude otežavajuća okolnost novoj kazni.

– Postojaće i registar neplaćenih novčanih kazni i drugih novčanih davanja koja nisu plaćena u roku. Ovaj registar ima praktične posledice, jer ako se vaši podaci nađu u njemu, onda, recimo, nećete moći da dobijete saobraćajnu ili vozačku dozvolu, ili dozvolu za držanje oružja… Ako je kažnjeno pravno lice ili preduzetnik, neće moći da promeni delatnost ili registraciju dok ne plati kaznu – zaključuje Marinović.

Izvor: Večernje Novosti

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.