3. novembar

0

1534 – Engleski parlament usvojio je povelju kojom je kralj Henri VIII (Henry) postao poglavar crkve (Act of Supremacy), čime je papi oduzeta vlast nad crkvom u Engleskoj. Tome je prethodio sukob s papom Leonom X koji nije hteo da poništi kraljev brak s Katarinom Aragonskom (Catherina) i ozakoni njegovu vezu sa Anom Bolen (Boleyn).

1768 – Rođen je Đorđe Petrović Karađorđe, vođa Prvog srpskog ustanka protiv Turaka 1804. Nakon sloma ustanka 1813. pobegao je u Austriju, a zatim u Rusiju. Ubijen je po nalogu kneza Miloša Obrenovića 1817. kada se tajno vratio u Srbiju.

1801 – Rođen je italijanski operski kompozitor Vinčenco Belini (Vincenzo Bellini), jedan od najpoznatijih stvaralaca italijanskog belkanta („Norma“, „Puritanci“, „Pirat, „Kapuleti i Monteki“).

1839 – Britanske fregate su kod Kantona potopile nekoliko kineskih džunki. Time je počeo Prvi opijumski rat protiv Kine, koji je završen potpisivanjem mirovnog sporazuma 1842. u Nankingu, pod veoma nepovoljnim uslovima za Kinu.

1852 – Rođen je japanski princ Mucuhito (Mutsuhito), od 1867. car Meiđi (Meiji). Tokom vladavine (do 1912) potpuno je lišio vlasti šogunate, uspostavio centralnu carsku vlast, a feudalni Japan pretvorio u modernu kapitalističku državu. Premestio je prestonicu iz Kjota u Edo, koji je preimenovan u Tokio.

1883 – Ugušena je Timočka buna koja je počela u Zaječarskom okrugu mesec dana ranije zbog odluke vlasti o oduzimanju oružja, dotad poverenog svim vojnim obveznicima. Među vođama, koji su uhapšeni i streljani, bilo je istaknutih članova Radikalne stranke. Neki od njih, kao Nikola Pašić, uspeli su da pobegnu van zemlje, a stranka je pretrpela tešku krizu.

1901 – Rođen je francuski pisac i političar Andre Malro (Malraux), učesnik Kineske revolucije (1924-27), Španskog građanskog rata, jedan od lidera Pokreta otpora u Drugom svetskom ratu, član Francuske akademije, De Golov (Gaulle) ministar kulture od 1959. do 1969. („Kraljevski put“, „Ljudska sudbina“, „Iskušenje Zapada“, „Antimemoari“).

1903 – Panama je, uz podršku SAD koje su poslale u panamske vode krstaricu „Nešvil“, proglasila nezavisnost od Kolumbije.

1912 – Rođen je paragvajski diktator Alfredo Stresner (Stroesner), koji je na vlast došao vojnim pučem 1954. i sprovodeći teror protiv političkih protivnika vladao do 1989. kada je zbačen drzavnim udarom.

1918 – Nedelju dana uoči kapitulacije Nemačke u Prvom svetskom ratu na ratnim brodovima u Kilu izbila je pobuna mornara koja se proširila na više gradova (Hamburg, Libek, Bremen) gde su formirane privremene revolucionarne vlade. Nakon obračuna vlasti s pobunjenicima nemački parlament je 6. februara 1919. ukinuo njihovu vlast.

1918 – Predstavnici austrougarske vojske potpisali su u Padovi kapitulaciju u Prvom svetskom ratu, što je bio poslednji državni akt 700-godišnje Habsburške monarhije.

1946 – Japanski car Hirohito odrekao se, izjavom preko radija, božanskih atributa, a carska vlast prešla je na izborni parlament.

1954 – Umro je francuski slikar i vajar Anri Matis (Henri Matise), najčuveniji predstavnik fovističkog pravca i jedan od najznačajnijih francuskih i evropskih slikara 20. veka.

1956 – Velika Britanija i Francuska prihvatile su prekid vatre na Bliskom istoku uz uslov da u područje Sueckog kanala budu poslate mirovne snage UN.

1957 – SSSR je lansirao prvi satelit sa živim bićem „Sputnjik 2“ u kojem je bio pas Lajka.

1961 – U Tant je izabran za generalnog sekretara UN nakon pogibije Daga Hamaršelda (Hammarskjold).

1970 – Kandidat Fronta narodnog jedinstva Salvador Aljende (Allende) postao je predsednik Čilea, kao prvi marksista u zapadnoj hemisferi izabran na slobodnim izborima. Ubijen je 1973. u državnom udaru generala Augusta Pinočea.

1991 – Hrvatske paravojne formacije proterale su stanovništvo i razorile 18 srpskih sela na području zapadne Slavonije.

1992 – Kandidat Demokratske stranke Bil Klinton (Bill Clinton) je na izborima za predsednika SAD pobedio republikanca Džordža Buša (George Bush), dotadašnjeg šefa države.

1996 – Umro je bivši samoproglašeni car Centralne Afričke Republike Žan Bedel Bokasa. Na vlast je došao vojnim udarom 1966, proglasio se 1972. doživotnim predsednikom, a 1976. carem. Oborio ga je 1979. bivši predsednik Dako i vratio zemlji status republike.

1998 – Umro je američki animator Bob Kejn (83), autor Betmena.

2002 – Na parlamentarnim izborima u Turskoj pobedila je Turska Partija pravde i razvoja, ali je njenom lideru Tajipu (Tayyp) Erdoganu zabranjeno da preuzme premijerski položaj jer je ranije osuđen zbog islamističkih pobuna.

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.