EU nam ne traži otvaranje dosijea

0

EU od Srbije ne traži otvaranje tajnih dosijea, kažu za list “Danas“ u Kancleariji komesara za proširenje Štefana Filea.

Evropska unija ne zahteva od Srbije da otvori tajna dosijea. To nije obaveza koju vaša zemlja treba da ispuni kako bi bila članica EU. Ipak, Evropska komisija je svedok da su mnoge države tokom procesa pristupanja EU otvorile dosijea, što im je pomoglo u rešavanju problema iz prošlosti, kaže za “Danas“ Peter Stano iz Kancelarije komesara Filea.

On dodaje da bi se time došlo do novih informacija u vezi sa nerešenim ubistvima i nestalim osobama od početka devedesetih godina.

Sagovornik lista “Danas“ nije odgovorio na pitanje da li bi otvaranje dosijea moglo da pomogne u otkrivanju pozadine ubistva premijera Zorana Đinđića i da li dosijei imaju veze sa nedavnom izjavom Jelka Kacina da postoje dokumenti koji bi mogli da rasvetle pozadinu atentata, navodeći da je Kacin izvestilac Evropskog parlamenta i da EK ne komentariše izjave čelnika EP.

Vladimir Vodinelić, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union, kaže za “Danas“ da pravu istinu možemo saznati tek kada otvorimo dosijea, a da o njihovoj sadržini zasad možemo samo da nagađamo.

“Pre otvaranja dosijea mora se postaviti pitanje šta je cilj tog postupka. Kod nas preovladava mišljenje da od političkog trenutka zavisi da li neko želi da se oni otvore ili ne, kako bi se diskreditovao politički protivnik. Iz dosijea bi se moglo videti ko je radio ’nečasne’ stvari ili bio doušnik“, kaže Vodinelić.

Suština je, dodaje, potpuno suprotna.

“Otvaranje dosijea je najuspešnije sprovedeno u Nemačkoj, jer je cilj bio da oni na koje se dosijea odnose imaju uvid u njih i sagledaju deo svoje prošlosti. Dosijee jeste vodila politička policija, ali nije vodila o sebi, već o građanima. Ko god ih ima, trebalo bi da mu bude obezbeđen uvid u njih“, smatra Vodinelić.

Sa druge strane, tajna dokumenta bi, prema rečima našeg sagovornika, mogla da pomognu u smislu razumevanja zašto su žrtve režima prošle tako kako su prošle.

“Bez otvaranja dosijea, na makroplanu, ne možemo imati priliku da spoznamo sebe kao društvo. Nikada nije kasno za njihova otvaranja. Dosijei su vođeni kao akti dnevnopolitičke represije u dugom periodu“,
ukazuje Vodinelić.

Na pitanje koliko se, u tom smislu, može verovati podacima iz tajnih dosijea, sagovornik lista “Danas“ smatra da u njima ima dosta istine, ali i besmislenih stvari i nepotrebnih informacija.

“Veća je autentičnost dosijea koja su otvarana u državama odmah nakon promene represivnih režima, jer nije bilo mogućnosti menjanja i uništavanja podataka. Što vreme više prolazi, veća je opasnost da se to desi. Često se čuje da su neki dosijei kod nas uništeni. Postoji mogućnost da jesu, i to onih ličnosti koje su bile politički najintrigantnije“
, kaže Vodinelić.


Danas

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.