Kina: NBK rešila da dopusti kontrolisanu ekonomsku krizu u zemlji
Kineske monetarne vlasti su počele "hlađenje" pregrejane i druge po snazi svetske privrede, a prva mera je ekspresno povlačenje iz finansijskog sistema sredstava u vrednosti oko osam milijardi dolara, ističe vodeći ekonomista danske Sakso banke, Stin Jakobsen.
On tvrdi da je rešio jednu od važnih "zagonetki" Narodne banke Kine (NBK) koja je, reagujući na sve ozbiljnije znakove bankarske krize u zemlji posle Lunarne nove godine, "izvukla" iz finansijskog sektora milijarde dolara, pomoću kratkoročnih repo transakcija sa hartijama od vrednosti.
"NBK je konačno odlučila da dopusti kontrolisanu finansijsku krizu u zemlji ", kaže Jakobsen koji je na tu mogućnost upozoravao još pre tri sedmice kada su ekonomisti počeli da nagađaju kakve će poteze preduzimati kineska centrobanka za smirenje isuviše ekspanzivnog domaćeg kreditnog tržišta.
Analitičari u Pekingu, na koje se pozivaju strane novinske agencije, smatraju da su i januarski podaci o preteranoj kreditnoj aktivnosti bili indikator koji je ukazivao da će NBK, u cilju izbegavanja veće bankarske krize ili recesivne situacije u privredi, preduzeti vrlo brzo praktične mere kako bi se ta opasnost izbegla.
Upravnik švajcarskog hedž fonda, Feliks Culauf, takođe smatra da su kineske vlasti odlučile da je bolje sada "preživeti neveliku krizu, nego kroz godinu ili dve suočiti sa ozbiljnom stagnacijom i recesijom".
Culauf objašnjava da su Kina i neke druge brzo rastuće ekonomije "dobro iskoristile", tokom proteklih nekoliko decenija, rastuće deficite u spoljnoj trgovini i tekućem bilansu SAD.
"Tada su brzo rastuće ekonomije dobile mogućnost da izgrade jaku izvozno usmerenu privredu. Ali, sada SAD imaju sve bolje pokazatelje u tekućem bilansu, pre svega na račun znatno većeg korišćenja unutrašnjih rezervi", tvrdi Culauf, uz napomenu da Amerika više nije najveći svetski kupac.
Visoki devizni prilivi od izvoza uticali su da kineska i valute još nekih zemalja sa ekspanzivnim privredama znatno ojačaju i ta neravnoteža je izazvala mnogobrojne valutne intervencije, uz istovremeni rast likvidnosti i stvaranje "mehura" na tržištu stambenih kredita, a potom i veliku finansijsku krizu u SAD i širom sveta.
Sada je, prema rečima eksperata, potrebno da se zaustavi preterano kreditiranje u zemljama "ranjive osmorke" (SAD, Japan, Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Kanada, Italija i Rusija), ali i Kini.
"U toku je igra 'povratak ka proseku', ali bi ona mogla skupo da košta u vidu naglog pada rasta globalne privrede i povećanog rizika od deflacije", upozorava Culauf.
Da to upozorenje i te kako ima osnova potvrđuje i činjenica da se američka privreda, uprkos seriji optimističkih izjava zvaničnika u Vašingtonu, još uvek sporo oporavlja od teške krize, sa stopama rasta koje se kreću svega oko dva odsto na godišnjem nivou.
U vodećim zemljama evrozone, koje su članice "osmorke", situacija je još lošija, dok je Rusija lani takođe ušla u grupu ekonomija sa vrlo "tankim" privrednim rastom, a ove godine situacija se, kako priznaju i vladini zvaničnici u Moskvi, dodatno pogrošala.
Kineska privreda, koja je u toku protekle decenije beležila u proseku privredni rast nešto veći od 10 odsto godišnje, sada je takođe u stagnantnoj fazi, a funkcioneri u Pekingu ipak veruju da u 2014. ekonomska ekspanzija u najmnogoljudnijoj zemlji sveta neće biti manja od 7,5 odsto.
Foto: Beta/AP
Izvor: Večernje Novosti