Mladi Beograđani provode i do 10 sati dnevno za kompjuterom

0

Pred ekranom u proseku dva i po časa. Dečaci neznatno prednjače u odnosu na devojčice. Računar za učenje koristi tek četvrtina učenika

Naši učenici u Beogradu ispred računara provode u proseku dva i po sata dnevno, a čak desetina njih je 10 i više sati u toku dana vezana za kompjuter! Dečaci neznatno prednjače u odnosu na devojčice, ali je zabrinjavajuće što računar za učenje koristi tek četvrtina učenika, što je mali broj s obzirom na to da ga danas ima gotovo svaki učenik.

Ovo su samo neki od alarmantnih podataka do kojih je došao Slobodan Malušić, specijalista pedagogije u istraživanju koje je sproveo među đacima od petog do osmog razreda u nekoliko beogradskih osnovnih škola.

Kada bi učenici vreme i koncentraciju koju koriste sa računarom u istoj meri koristili za učenje, skoro svi bi bili odlični đaci – ističe Malušić.

Koliko su mladi opsednuti računarima, govori podatak da bez njega nijedan dan ne može da provede gotovo 10 odsto učenika, što, smatra naš sagovornik, ukazuje da polako postaju zavisnici od računara. Ovde prednjače devojčice u odnosu na dečake. Za petinu đaka računar pozitivno utiče na njihov uspeh u školi, a trećina misli da je uticaj negativan, dok ostali smatraju da on nema nikakvog uticaja.

Kompjuter može da bude dobar sluga ako mi gospodarimo njim, a veoma opasan ako on gospodari i upravlja nama – smatra Malušić. – Roditelji moraju da imaju uvid i kontrolu koliko vremena njihova deca provode na kompjuteru, u koje ga sve svrhe koriste i sa kim se sve druže preko njega. Roditelji bi trebalo da ih upute da on na prvom mestu služi za učenje i sticanje opšteg znanja, tehničke pismenosti i opšte kulture.

Vreme koje provode učenici na računaru svodi se na igranje igrica – 41,9 odsto.
* Dečaci više igraju igrice od devojčica oko 58, a devojčice 25,5 odsto.
* Broj učenika koji surfuju po internetu je oko 64 procenata, i u tome prednjače devojčice, što je slučaj i sa Fejsbukom koji koristi 41 odsto učenika.

Školski psiholog Marina Bunčić iz beogradske OŠ „Milan Rakić“ naglašava da nisu za sve kriva deca, već je problem i u mamama i tatama. Ona tvrdi da je veliki broj roditelja „kompjuterski nepismeno i da oni sami računar koriste samo za igranje igrica, a ne u edukativne svrhe“.

Ako dete naučite da korisno koristi kompjuter onda je to idealno – kaže naša sagovornica. – U suprotnom se ide u drugu krajnost. Naša škola se trudi da nauči decu da iz savremenih tehnologija nešto nauče, da se obrazuju. Mi ih, između ostalog usavršavamo u programiranju, veb-dizajnu, a to su oblasti od kojih u životu mogu imati velike koristi.

Bunčić ističe da korišćenje interneta ima mnogo prednosti, kao što su učenje stranih jezika, da ga koriste kao dodatnu „literaturu“, da pronađu ulicu u kojoj im živi drugarica na „plan plusu“… Međutim, problem nastaje kada sve svoje slobodno vreme provode u virtuelnom svetu.

Popuštanje i bežanje iz škole kao i povećanje broja sati za kompjuterom prvi su znaci da problem postoji, objašnjava dr Milan Radovanović iz beogradske klinike „Entera“ za lečenje bolesti zavisnosti.

Roditelji ne bi trebalo da rade ništa na svoju ruku – ukazuje dr Radovanović. – Oni se najpre obrate psihologu i pedagogu u školi, ali oni nisu dovoljno stručni da bi pomogli u rešavanju ovog problema. Kao što kad imate karijes idete kod zubara, tako i psihološki problem, poput ovog, treba da rešavaju stručnjaci.

Naš sagovornik objašnjava da i roditelji ne treba da preteruju sa ograničenjima i da moraju da prave razliku kada je dete na raspustu i kada je školska godina u toku.

Najmlađi pacijent koji je došao u našu kliniku imao je svega osam godina, ali većina je uzrasta između 11 i 12 godina – kaže dr Radovanović. – Roditelji moraju da budu svesni da nisu sva deca za sport i da ih treba usmeriti na druge oblasti, ali sve mora da ima svoju meru.

NA PRVOM MESTU “FEJSBUK“
Većina učenika ima veliki broj prijatelja na „Fejsbuku“, u proseku 23,26 odsto. Ako svakom prijatelju svakog dana posvete samo po minut vremena to je gotovo četiri sata. Devojčice imaju više prijatelja na „Fejsbuku“ nego dečaci, a više od 1.000 virtuelnih prijatelja ima 5,54 odsto đaka.

U stvarnom životu svi učenici priznaju da imaju mnogo manje prijatelja sa kojima se druže i taj broj se u proseku kreće oko 31. Druženje u virtualnom svetu više nego u realnom voli 17,36 odsto učenika, a neprijatnost zbog takvog druženja 18,53 odsto učenika.

Foto: Nevit Dilmen
Izvor: Večernje Novosti

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.