Dnevno na onlajn šoping potrošimo 600.000 evra

0

U Srbiji kupovina putem interneta uzima sve više maha pa je za godinu dana poručivanje robe i plaćanje na taj način poraslo za trećinu.

Po zvaničnoj statistici, građani su samo u prvoj polovini 2013. na taj način potrošili sedam milijardi dinara, a ukupno je lane 900.000 ljudi kupovalo onlajn, što čini 35,5 odsto svih korisnika interneta u državi.

Po podacima Zavoda za statistiku, broj domaćih kupaca na internetu povećao se za 300.000 u odnosu na 2012. godinu, ali većina potrošača ipak se ne odlučuje za taj način kupovine. Glavni razlozi za to su slaba ponuda u domaćim internet-prodavnicama i niska kupovna moć građana.

Podaci kažu da u Srbiji internet koristi 55,8 odsto građana, a gotovo milion njih je već kupovalo robu i plaćalo usluge putem interneta. NBS kaže da su u prvih šest meseci prošle godine građani Srbije na onlajn šoping trošili svakog dana više od 600.000 evra. Građani u Srbiji su prošle godine na internetu najčešće kupovali na aukcijama, plaćali reklamne i kompjuterske usluge, kao što su hosting i registracija domena, a najviše novca potrošili su na avionske karte i turističke aranžmane. Prosečan onlajn kupac u Srbiji u 2013. bio je fakultetski obrazovan, neoženjen muškarac, starosti između 30 i 40 godina, navodi Kamatica.

Ipak, taj je procenat još uvek daleko manji nego u razvijenim zemljama. Od aprila prošle godine građanima Srbije dostupne su usluge servisa za plaćanje putem interneta „Pej-pal”, ali NBS još uvek nema podatke o tome kako je dolazak te kompanije uticao na promet i broj transakcija u onlajn kupovini. Taj servis je dostupan u 193 zemlje, ima više od 153 miliona registrovanih naloga i podržava plaćanje u 24 valute.

„Nema potrebe ni da navodimo koje su sve zemlje s brojem stanovnika manjim od broja žitelja novobeogradskih solitera dobile mogućnost da koriste ’Pej-pal’ u vreme dok se u Srbiji taj famozni ’Pej-pal’ koristio u predizbornim kampanjama političkih stranaka koje su nam ga obećavale kao čarobni lek za izlaz iz krize. Međutim, čak ni danas, kad možemo plaćati putem ’Pej-pala’, još uvek ne možemo preko njega naplaćivati svoje usluge niti ga koristiti u domaćem platnom prometu”,
navodi portal Kamatica.

Inače, pošto u Srbiji i zemljama bivše Jugoslavije ne postoje jedinstveni registri podataka o elektronskoj trgovini, stanje e-komerca u tim državama se ne može sa sigurnošću uporediti. Po nekim procenama, obim elektronske trgovine u Srbiji sada je tri do pet puta manji nego u Hrvatskoj, dok je ranijih godina bio i do deset puta manji.

Stručnjaci ukazuju na to da se kupci u Srbiji mnogo češće okreću elektronskoj kupovini na inostranim sajtovima. Jedan od razloga za to je i što je ponuda na tim sajtovima povoljnija nego na domaćim.

„Više od 95 odsto potrošnje srpskih kupaca i dalje se realizuje na inostranim veb-sajtovima, što navodi na zaključak da sajtovi u Srbiji kupcima ne pružaju dovoljno velik izbor. S druge strane, stiče se utisak da inostrani sajtovi takođe nude povoljniju cenu za određene proizvode“
, rekao je menadžer za e-komerc u banci Inteza i predsednik Grupacije za elektronsku trgovinu u Privrednoj komori Srbije Aleksandar Birovljev.

Po njegovim rečima, bezbednost onlajn trgovine više se ne dovodi u pitanje, a razlozi koji utiču na to da se potrošači opredele za kupovinu putem interneta ili protiv nje mogu se podvesti pod jedan motiv, a to je – cena. On je naveo da postoji dovoljna zakonska regulativa da se trgovina putem interneta obavlja nesmetano, ali da uvek ima prostora za poboljšanje.

Izvor: b92/ foto: sxc.hu

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.