Klimatske promene u Srbiji najjače udaraju po novčaniku
Mnogo razloga nam navode kada nešto treba da poskupi, a sada im moramo dodati i klimatske promene. U Americi već najavljuju više cene hrane zbog suše i mrazeva koji su ih istovremeno pogodili.
Predsednik Odbora zaštite životne sredine privredne komore Zeleni Srbije Mihajlo Gavrić rekao je da se za obične potrošače, s obzirom na žarka leta, izjednačilo u konzumu i leto i zima, znači i sami računi će biti takvi.
U Srbiji nema alarma za klimatske promene. Ali ako bi svako napravio jedan korak bili bismo mnogo bliže rešenju. A koraci su jednostavni. "Ukoliko posadite drveće oko kuće pravilno to odraslo drvće menja u jedoj kući od 120 kvadrata osam klima", rekao je Ratko Đurđevac iz Ekološkog pokreta Vrbas. Da zasadimo drvo nije jedino što možemo. Manje korišćenje grejanja ili klima uređaja, reciklaža i smanjenje otpada domaćinstva na pola. Parkirajte auto kada vam nije neophodan. Sve to jeste odricanje od komfora, ali i odgovorno ponašanje. Kad svedemo račun to bi bilo oko četiri tone ugljen dioksida manje po domaćinstvu. Pomnoženo to sa dva i po miliona domaćinstava i može da se izmeri koliko smo koraka bliže rešenju.
I to nije jedino što više plaćamo. Zbog suše u februaru poskupeće hrana. U poslednjih deset godina samo dve su bile povoljne za poljoprivrednu proizvodnju, dve su obilovale poplavama, a čak šest je bilo sušnih.
Direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede Drago Cvijanovic kaže da ne gubi samo srpski seljak, gubi i država.
"Možemo slobodno reći da kada je u pitanju prinos kukuruza mi gubimo 50 procenata prinosa, ako naravno ispoštujemo sve ostale agrotehničke mere", naveo je Cvijanović.
Načelnik Klimatskog centra u RHMZS Jasminka Smailagić rekla je da su radili analize za ljude koji se bave uzgojem riba.
"Porast temperatura je loše uticao na pojedine vrste riba i ljudi su morali da promene vrstu koju gaje ili da promene njihove mikrouslove", kaže Smailagićeva.
Poslednjih devet decenija od kada se meri temperatura u Srbiji, broj toplotnih talasa i njihovih dana u godini se gotovo udvostručio. U narednih pet godina očekuje se da će ih biti još više. A to nas može koštati i onog što novcem ne možemo da platimo - zdravlja.
"Zbog toga smo i kroz Svetsku zdravstvenu organizaciju oformili ekipu koja upravo radi na najavi tih toplotnih udara i ažuriranja svih ljudi u zdravstvu", objasnila je Smailagićeva.
Izvor: B92