Stvari koje sigurno niste znali o svom telu!

0

Ako se zagledamo u ogledalo i počnemo sebi postavljati pitanja – o sebi, ućićemo u potpuno novi svet misterija, fascinantnih činjenica, pitanja i još fascinantnijih odgovora. Ovo su samo neki od njih.

Vaše telo se konstantno (drastično) menja

Vi se konstantno menjate. Udišete, izdišete, uzimate nove molekule i izbacujete stare.
Ako ste prošli dob puberteta, onda je velika šansa da nemate ni jedan deo tela koji ste imali kao beba (naravno, ovde se govori o molekularnoj strukturi, a ne o delovima tela). To dovodi do zanimljivog filozofskog problema: ako je svaki vaš deo drugačiji, jeste li još uvek ista osoba koja ste bili kada ste se rodili?

Možete brojati i bez brojanja (do četiri)

Kada vidite do četiri predmeta, ne morate ih brojati, a znaćete znate koliko ih je. Za manji broj predmeta, imate instinktivno razumevanje.

Vaš želudac misli sam za sebe

Vaš želudac ima više neurona nego što mnoge životinje imaju u mozgu. Njegova zbirka neurona je toliko kompleksna da ga neki naučnici čak zovu i “drugi mozak”. Dok ostali delovi tela – dlanovi, na primer – takođe imaju visoke nivoe neurona, vaš želudac je jedinstven po tome što može da misli sam za sebe, što znači da možete variti hranu bez razmišljanja o tome.

Jeste li ikada bili nervozni ili razdražljivi, a niste bili sigurni zbog čega? Jeste li ikada imali problema sa koncentracijom nakon ogromnog obroka? Šanse su da je vaš želudac delimično kriv. Ako ste svesni toga da vaš stomak misli sam za sebe, izjavu “Jedite pametno” možete shvatiti na jedan sasvim novi način.

Delimično ste slepi

Nažalost, koliko god neki ljudi tvrdili da ljudi imaju savršene oči – nisu u pravu. Šta više, naše oči imaju grešku u dizajnu. Vaše oči imaju slepu tačku. Najbolji način da se opiše ova ‘dizajnerska greška’ jeste ovaj: Zamislite kameru i gomilu kablova u njoj. Sad zamislite da sve te kablove uvežete u jedan snop i smestite ih tačno na pola objektiva kamere – na taj način ste blokirali vidljivost, a to je upravo ono što se dešava u našim očima.

Ova slepa tačka je dovoljno velika da uzrokuje probleme za one koji imaju jedno oko. Srećom za većinu, dva oka nam nadomeste nedostatke slepe tačke.

Vi ste jedini sisar koji ne može da guta i diše u isto vreme

Svaki drugi sisavac, kao i mnoge druge životinje, mogu disati i jesti u isto vreme. Zapravo, čak i ljudske bebe mogu disati i jesti u isto vreme, što je i razlog zašto se ne uguše dok doje. Ali i bebe izgube ovu mogućnost kada napune (oko) 9 meseci.

Jedan od glavnih razloga zašto nemamo ovu (poprilično neverovatnu i izuzetno korisnu) mogućnost jeste taj što se grkljan kod ljudi nalazi neuobičajeno nisko u grlu – u poređenju sa ostalim životinjama. Ovako postavljen grkljan nam omogućuje da proizvodimo širok spektar zvukova koji čine naš govor.

Postoji razlog zašto ste zaboravili zbog čega ste ušli u sobu

Postoji dobar razlog zašto vam se ovo dešava. Istraživači u Notre Dameu su sproveli nekoliko eksperimenata u vezi sa ljudskim pamćenjem. Ispitanici koji su učestvovali u istraživanju bili su podeljeni u dve grupe, te dobili jednostavan zadatak – da pređu određenu (istu) udaljenost. Jedina razlike je bila u tome da jedna grupa mora proći koz vrata, dok druga ne mora.

Istraživači su otkrili da su ljudi koji su prolazili kroz vrata imali tri puta veću verovatnoću da zaborave svoj zadatak. Na kraju studije su zaključili da naš um percipira vrata kao “granicu događaja” i da su odluke koje ste napravili u jednoj prostoriji “ostale pohranjene” u istoj. Upravo zato se i možete setiti zadatka kada se vratite natrag, jer se u mozgu aktiviraju sećanja iz te prostorije.

Imate mnogo više od 5 čula

Još od kako je grčki filozof Aristotel pretpostavio da imamo 5 čula (vid, sluh, dodir, miris i ukus), prihvatili smo ovo kao činjenicu i do dan danas učimo decu da ljudi imaju (samo) 5 čula. Istina je da ih imamo mnogo više, odnosno devet, ili čak više od dvadeset (generalno prihvaćen broj u naučnim krugovima).

Pored gore navedenih standardnih 5 čula, najpoznatija su: pritisak, svrab – koji je daleki rođak čula dodira, termocepcija – mogućnost da osetimo razlike u temperaturi, propriocepcija – mogućnost da znate koji je koji deo vašeg tela, senzori napetosti – mogućnost da osetite napetost mišića, osećaj za bol, osećaj za ravnotežu, kemoreceptori – osećaj za promenu u hormonima, žeđ – omogućava vašem telu da prati nivo hidratacije, glad – upozorava telo kada mora nešto da pojede, megnetocepcija – mogućnost da detektujemo magnetna polja…

Tu je i vreme – čulo koje je još uvijek predmet rasprave, jer niti jedna studija nije zvanično dokazala da možemo percipirati vreme. Ipak, eksperimentalni rezultati pokazuju da ljudi imaju zapanjujuće precizan osećaj za vreme, a pogovo u svojim mlađim danima.

Vaš mozak generiše dovoljno struje da napaja manju sijalicu (10 W)

Vaš mozak sadrži oko 100 milijardi mikroskopskih ćelija koje se nazivaju neuroni – odnosno, toliko neurona da bi vam bilo potrebno više od 3.000 godina da ih sve izbrojite – jedan po jedan.

Kad god sanjate, smete se, mislite, krećete se, ustvari šta god da radite kroz neurone se kreće milijarde hemijskih i električnih signala. Aktivnost u mozgu nikada ne prestaje. Vaši neuroni kreiraju i pošalju više poruka nego svi telefoni na svetu. I dok jedan neuron stvara samo malu količinu električne energije, svi zajedno mogu generisati dovoljno električne energije za napajanje sijalice od 10 W.

Dopamin vas čini zavisnim o traženju informacija

Da li ste ikada otišli na Google kao bi pronašli neku informaciju, te nakon 30 minuta shvatili da ste za to vreme pročitali mnoštvo stvari i da sada tražite nešto sasvim drugo? Naučnici tvrde da je za ovakvo ponašanje odgovoran dopamin.

Vaše telo svetli u mraku

Naravno, vaše oči ovo ne vide, ali ultra osetljive kamere mogu zabeležiti malenu količinu svetlosti koju ljudsko telo emituje.

Iako je već dugi niz godina poznato da sva živa bića proizvode malu količinu svetlosti, kao rezultat hemijskih reakcija unutar svojih stanica, japanski naučnici su tek nedavno uspeli snimiti ovu pojavu kamerom. Većina svetla koje emitujemo je infra crveno svetlo (toplota), nevidljivo ljudskom oku, ali nešto malo tog svetla spada i u vidljivi spektrum – samo što je oko 1.000 puta tamnije od najtamnijeg svetla koje inače vidimo.

Ovo su još neke od zanimljivosti o telu:

– Nemoguće je da golicate sami sebe
– Vaša creva sadrže oko 100 triliona bakterijskih stanica
– Vaš um luta oko 30% vremena
– Vaše telo može da proizvede aspirin
– Zevanjem hladite mozak
– Boja kose određuje njenu gustinu
– U proseku provešćete 6 godina života sanjajući

Izvor: Pixelizam

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.