Tatjana Matić: Budućnost je u novim tehnologijama!

0

„Svedoci smo naglog povećanja korišćenja interneta, pre svega putem mobilnih uređaja. Broj pretplatnika mobilne telefonije u Srbiji je prošle godine dostigao cifru od preko 10 miliona, što predstavlja godišnji rast za oko 200.000 korisnika. Što znači da na sto stanovnika Srbije ide čak 133 mobilna telefona.”, tvrdi Tatjana Matić, državni sekretar u Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine i komunikacija.

Funkcionerka stranke SDPS i državna sekretarka u Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine i komunikcija objašnjava kojim projektima je posebno posvećena i kako će izgledati digitalna budućnost.Srbije

Objasnite prednosti uvođenja 4G mreže?

Prednosti brzog mobilnog interneta su brojne – ubrzava se i pojeftinjuje komunikacija, olakšava poslovanje, menja način pružanja usluga javnih službi i poboljšava kvalitet života građana.

Važno je istaći da se uvođenjem 4G tehnologije pre svega dobija veći kapacitet mreže, što znači da se broj korisnika koji moći da pristupi brzom internetu u velikoj meri povećava. Pored ovog povećanja, prednost uvođenja 4G tehnologije jeste i u daleko većoj pokrivenosti mreže, što je od naročitog značaja za nerazvijene ruralne regione.

Primena 4G tehnologije omogućiće ne samo nove investicije u razvoj telekomunikacione infrastrukture već i povećanje dostupnosti telekomunikacionih usluga u ruralnim, manje razvijenim i udaljenim oblastima, kao i razvoj industrijskih zona i povezivanje privrednih regiona Srbije.

4G tehnologija zapravo predstavlja najnoviju tehnologiju mobilne komunikacije koja je namenjena prenosu velikih količina podataka na najefikasniji način kada su u pitanju troškovi i potrošnja energije. Ovom tehnologijom ostvaruje se veće korišćenje zahtevnih mobilnih servisa poput gledanja HD televizije na mobilnim uređajima, igranje igara ili video striming.

Najvažniji projekti na kojima ste radili prethodne godine?

Naš najznačajniji i najprioritetniji projekat u prethodnom periodu svakako je rad na završetku procesa digitalizacije emitovanja TV programa tj. prelaska rada postojeće zemaljske mreže emitovanja TV signala sa analognog na digitalno emitovanje.

Ovaj projekat je za naš državu od dvostrukog značaja. Za građane koji TV signal primaju putem antene, uvоđеnjе digitalne tеlеviziје оmоgućаvа bоlјi kvalitet slike i veći izbor kanala.
Takođe će se, zahvaljujući digitalnom emitovanju, ostvariti bоlјa pоkrivеnоst tеritоriје Republike Srbiје tеlеviziјskim signalom i mogućnost dodatnih opcija kао što su izbor prеvоdа i titlоvаnjе sаdržаја uz moguću podršku vise jezičnosti. Svi korisnici će imati јеdnоstаvаn pristup medijskim sаdržајimа, pоsеbnо imајući u vidu pоtrеbе starijih оsоbа i оsоbа sa invаliditеtоm.

Krajnji rok za prelazak sa analognog na digitalno emitovanje programa je 17. jun 2015. godine. Zahvaljujući angažmanu svih institucija nadležnih za ovaj proces, danas su otklonjene glavne tehničke prepreke za uspešan završetak digitalizacije i rešena ključna sporna pitanja. Ministarstvo će u saradnji sa preduzećem Emisiona tehnika i veze, kao i regulatornim agencijama i svim drugim zainteresovanim stranama, uložiti sve svoje napore da proces digitalizacije bude završen na vreme.

U ovom trenutku, pušten je u rad signal proširene inicijalne mreže procesa digitalizacije na Avalskom tornju, aktivirano je 35 emisionih lokacija, što znači da je digitalni signal dostupan za oko 75 odsto stanovništva i otklonjene su sve prepreke za okončanje procesa digitalizacije u Srbiji. Procena je da će ovaj proces biti okončan pre krajnjeg roka i to do kraja ove godine.

Za okončanje procesa digitalizacije preostalo je da se obezbede finansijska sredstva za opremu preostalih lokacija za digitalizaciju, za šta su zainteresovane najveće svetske kompanije u ovoj oblasti, kao i da se usvoje dva zakona iz oblasti medija, zakon o elektronskim medijima i o javnim servisima, koji su pravni osnov za završetak digitalizacije. Procenjena potrebna sredstva za okončanje procesa digitalizacije iznose 35 miliona evra. Od januara 2010. godine podrška EU za sprovođenje procesa digitalizacije u Srbiji, iznosila je više od 10 miliona evra, od čega osam miliona za kupovinu opreme.


Kako ocenjujete prisustvo digitalnih komunikacija u životu građana Srbije?

Svedoci smo naglog povećanja korišćenja interneta, pre svega putem mobilnih uređaja. Broj pretplatnika mobilne telefonije u Srbiji je prošle godine dostigao cifru od preko 10 miliona, što predstavlja godišnji rast za oko 200.000 korisnika. Što znači da na sto stanovnika Srbije ide čak 133 mobilna telefona.

Srbija se u pogledu korišćenja mobilnih telefona nalazi nešto iznad evropskog proseka, sa 119 mobilna telefona na 100 stanovnika. Takođe, u odnosu na EU prednjačimo i po broju korisnika interneta sa 126 korisnika na 100 stanovnika, dok je njihov udeo u Evropi 91%. Pristup internetu ima 61% domaćinstava u EU, dok u Srbiji skoro 50% domaćinstava ima pristup brzom internetu. Svi ovi podaci, nesumnjivo ukazuju na pozitivne promene i trendove u oblasti elektronskih komunikacija, a šire gledano, stvaraju se jake osnove za dalji razvoj elektronskog poslovanja u Srbiji.

Pored svega navedenog, pohvalno je istaći i rastuću popularnost korišćenja elektronskih usluga i servisa organa državne uprave. Naime, u prethodnoj godini je preko 806.000 građana koristilo neke od ovih servisa, a putem Portala eUprava svoje obaveze na lakši Ii brži način izvršilo je preko 142.000 građana naše zemlje.

Prema zvaničnoj ststistici za 2013. godinu, preko 900.000 ljudi kupovalo ili poručivalo robu i usluge preko interneta. Na rast od skoro 300 hiljada u odnosu na 2012. godinu, uticali su brojni faktori, pre svega povoljniji regulatorni uslovi, rast korisnika interneta, a svakako i povećanje broja onih koji prodaju i nude usluge putem interneta.

Dodatno, unapređenje zakonske regulative, poput izmena Zakona o elektronskoj trgovini, dolazak posredničkog servisa za kupovinu preko interneta PayPal, ali i globalni trendovi povećanja online kupovine, jasni su indikatori koji ukazuju na pozitivne promene u ovom domenu.

Takođe, treba imati u vidu da svetski trendovi ukazuju na činjenicu da će internet ekonomija rasti tempom od 8% godišnje u razvijenim zemljama, kao i dvostruko više na tržištima u razvoju.

Da li procenat korisnika interneta raste i da li je razlika između urbanih i ruralnih sredina i dalje velika?

Možemo se složiti da broj korisnika interneta u Srbiji raste iz godine u godinu, kao i da se očekuje da se takav trend nastavi i u narednom periodu. Naime, U Srbiji blizu 50% domaćinstava ima internet konekciju.

Istraživanje Republičkog zavoda za statistiku, pokazuje da je zastuplјenost širokopojasne internet konekcije za sada je najveća u Beogradu sa 52,8%, u Vojvodini 44,7%, a najmanja je u centralnoj Srbiji i iznosi 37,7%.

Prema podacima Republičke agencije za elektronske komunikacije, u Srbiji krajem 2012. ukupan broj širokopojasnih internet priključaka iznosio je 4.726.826.

Međutim, kada govorimo o brzini internet konekcije kod nas, u proseku, najbržu imaju stanovnici Novog Pazara (11,87 Mb/s) i Novog Sada (9,55 Mb/s). Prosečna brzina internet u Beogradu iznosi 8,15 Mb/s, što je najbliže proseku na nivou Srbije (8 Mb/s) što nas stavlja na 87. mesto od 189 zemalja sveta. Generalni zaključak jeste da bi država jednim delom trebalo da omogući podsticajna sredstva za razvoj širokopojasnih mreža. Procena troškova za razvoj širokopojasnog pristupa je nekoliko stotina miliona evra i za urbana i za ruralna područja. Međutim, ne treba sve to da uloži samo država. Država treba najpre da stvori bolje regulatorno okruženje za operatore, kako bi se lakše uvodile nove tehnologije, a finansijsku pomoć da usmerava u delove zemlje gde nema komercijalnog interesa za ulaganje.

Dosta se bili posvećeni projektu zaštite dece na internetu. Koji su se mehanizmi pokazali najkorisnijim?

U današnje vreme decu ne možemo i, u krajnjem slučaju, ne treba da odvojimo od savremenih tehnologija. Internet je mesto gde deca mogu kreativno da provode slobodno vreme, igraju se, ali i uče i šire svoje vidike. Internet je svakako jedan od najrevolucionarnijih izuma čoveka, sastavni deo naših života u svakom pogledu. Druga strana medalje je, nažalost negativnija i predstavlja razlog zbog kojeg je pokrenuta inicijativa Klikni bezbedno još 2008. godine od strane resornog ministarstva za telekomunikacije. Klikni bezbedno je danas deo Centra za bezbedni internet – projekta koji vode Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, Minstarstvo unutrašnjih poslova i Fond B92.

Veliki broj dece širom sveta predstavljaju potencijalne žrtve uznemiravanja internet “predatora” ili su izložena brojnim nelegalnim i eksplicitnim sadržajima. Za prijavu takvih slučajeva, danas postoji online servis Netpatrola.rs.

Edukacija kao način prevencije ostaje jedini i najbolji način za zaštitu. Mi se trudimo da kroz Klikni bezbedno tribine u osnovnim školama širom Srbije, približimo deci virtuelni svet i objasnimo im da on podjednako predstavlja izlazak u javnu sferu, baš kao i u stvarnom životu. Bez obzira što sedimo u sopstvenoj dnevnoj sobi u kojoj imamo osećaj da smo potpuno zaštićeni. Ukoliko deci napravimo takve paralele i naučimo ih kako da reaguju ukoliko dožive neku neprijatnost mi smo na dobrom putu da digitalno nasilje svedemo na minimum.

Međutim, na nivou pojedinca, svako od nas bi trebalo da se informiše na koji način da zaštiti sebe i svoje dete dok je na internetu. Sa decom je neophodno izgraditi odnos poverenja u kome ona smeju da se obrate roditeljima, nastavnicima ili nekoj drugoj starijoj osobi ukoliko i kada doživi neku neprijatnost dok “sufruje” internetom.

N.M.

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.