Ne briše tragove: Oliver Stoiljković i dalje vlada klupskom scenom Beograda

Vi ste jedna od pop zvezda devedestih godina i nedavno ste proslavili 15 godina karijere. Koliko se publika promenila od onoga trenutka kada ste počeli da se bavite muzikom do danas? Koliko se promenio noćni život Beograda?

Ljudi se vraćaju muzici devedesetih godina, što je tragično, jer ispada da je ovo što se sada radi nekvalitenije od onoga što je rađeno tada. Prošlo je dvadeset pet godina, a to je veliko razdoblje. Mladi ljudi koji danas vole muziku devedesetih su isti oni klinci koji su je slušali sa osam, devet godina.

Da li je jedan od razloga što ste nakon četiri uspešna abuma počeli da nastupate po klubovima feedback koji od publike dobijate na nastupima?

Moja klupska karijera je počela nakon bombardovanja 1999. godine kada mi je Tamara Lakić, sa kojom sam uradio pesmu Milion suza, ponudila saradnju sa tadašnjim Mercedes bendom . Na početku nisam bio toliko kvalitetan. Bend sa kojim nastupam i 15 godina rada dozvoljavaju mi da kažem da smo zajedno odlični. Nikada ne pravimo pauzu između pesama što publika ceni I zato je atmosfera uvek odlična.

Vi ste takođe i tekstopisac i kompozitor, da li ste radili pesme i za neke druge pevače?

Kada uradim album, pesme koje ostanu ponudim nekom, da ne stoje. Toniju Cetinskom sam tako poklonio pesmu sa „Sve bih opet“, sa mog trećeg albuma . Pesma koja je obeležila moju karijeru „Izbrisaću tragove” prvenstveno nije trebalo ni da bude na albumu, dok se moj komšija nije njom oduševio. Stavio sam je na album i postala je hit.

Da li sa pravom Beograd nosi titulu najboljeg grada za noćni provod, koliko ljudi koji izlaze po klubovima u našem gradu umeju da se opuste i dobro provedu?

Osnovna razlika između Srbije i drugih razvijenijih zemalja je to što novčani momenat nije toliko bitan negde na zapadu. Kod nas su još uvek automobili, garderoba i mobilni telefoni statusni simboli, što se u svetu ne primećuje. Ipak, ono što je fenomenalno je naš duh koji sve strance oduševi. Odličan primer su strani DJ -evi koji imaju truneje po celoj Evropi: oni se toliko oduševe Beogradom, da ne žele da odu.

Nastupali ste u svim poznatim klubovima u Beogradu i, može se reći, postavili standardne beogradske klupske scene. U kom klubu vam je atmosfera najbolja i koji klub, po vašem mišljenju se nalazi u samom vrhu beogradske klabing scene?

Tokom 15-godišnje karijere nastupao sam u gotovo svim beogradskim klubovima: do nedavno u Čorba kafeu i Kasini, a sada nastupam u Fridi i klubu InBox-u. InBox nam je jedan od domaćinskih klubova jer tu nastupamo svakog petka, već dve godine. Danas su gosti jako zahtevni: žele klimatizovan prostor, odlično ozvučenje, sjajnu atmosferu, a klub Inbox je brigu za goste uspeo da podigne na viši nivo.