Mračne tajne Mračnog viteza

0

Mnogi smatraju da je Supermen najznačajnija i najpoznatija figura u svetu stripa. Ipak, Čovek od čelika nije uspeo da dosegne popularnost kakvu je Betmen imao među ljudima starijih generacija.

Za razliku od većine super-heroja Betmen nema ni jednu super moć. Brus Vejn nije neko mitološko biće koje može da leti, ima laserski pogled ili da se transformiše u neki drugi oblik. On je samo običan momak koji koristi resurse koji su mu na raspolaganju. Okej, izuzetno bogat momak.

Postoje međutim neke stvari koje su i ljubiteljima Betmena malo poznate.

Interesantno je da Bob Kejn, autor koji je stvorio Betmena, u stvari nije… hm… stvorio Betmena. Izdavačka kuća DC je želela da na strip tržište plasira svoj odgovor na Supermena i zato su od svojih crtača tražili da za jedan vikend smisle ideje o tome ko bi mogao da bude njihov novi super-junak. Bob Kejn, koji je u to vreme već izgradio ime u DC-u kao crtač, predložio je Betmena. Izdavaču se svidela ideja, ali Bob Kejn nije imao priču za junaka. Zato je zamolio Bila Fingera da mu pomogne u tome. Finger je izgradio osnovu priče, o dečaku kome su kriminalci ubili roditelje, a zatim i većinu pozitivnih i negativnih likova u ovom stripu. Maska, plašt, spravice u pojasu i oružja… Sve je to smislio Bil Finger, a ne Bob Kejn. Niko u Detective Comicsu nije ni znao da Finger uopšte i postoji. On je sa Bobom Kejnom nastavio da radi kao ghostwriter niz godina.

Mnogi superheroji umiru i vraćaju se u život. Ali je samo odluka o životu i smrti Robina Džejsona Toda bila u potpunosti stavljena u ruke fanova. U epizodi Smrt u porodici, Džejson Tod, tada aktuelni Robin, pronalazi svoju majku u Etiopiji i saznaje da ga je ona namamila u Džokerovu klopku. Oboje završavaju vezani u skladištu koje samo što nije eksplodiralo i Betmen mora da izabere koga će da spasi. I tada je izdavačka kuća organizovala telefonsko glasanje da bi čitaoci stripa mogli da kažu koga žele da Betmen spasi. 5 343 ljudi je glasalo da Robin pogine, naprema 5 271 glasova da preživi. Tako je Džejson Tod poginuo i bio mrtav sve do 2005. godine kada se ponovo uzdigao iz Lazareve jame.

Kada je Betmen postao popularan, tokom šezdesetih je snimljena i čuvena kemp serija o njemu. Mnogi koji su učestvovali u ovom projektu postali su poznati i slavni. Ne samo Adam Vest i Bart Vard koji su glumili Betmena i Robina, već i glumci koji su tumačili uloge negativaca.
Interesantno je da je slavni pevač i zabavljač Frenk Sinatra želeo da u ovoj seriji tumači glavnog negativca Džokera. U jednom kasnijem intervjuu Bart Vard je rekao da je Sinatra bio duboko razočaran kada nije dobio ovu ulogu.

Ova serija je nesrećnim slučajem imala samo tri sezone. Naime posle tri sezone ABC je želeo da je želeo da prestane da je snima. Oni su ponudili nekom drugom studiju da iznese ponudu i da je otkupi. Kako niko u dogledno vreme nije izneo ponudu, odlučeno je da se Bet-pećina sruši i napravi set za snimanje nečega drugog. Baš kada su radnici rasformirali Bet-pećinu stigla je ponuda od NBC-a za snimanje četvrte sezone. Međutim, pošto je set koji je koštao tadašnjih 800 000 dolara uništen,NBC je povukao svoju ponudu jer nisu želeli da se izlažu nepotrebnim troškovima ponovne gradnje tajnog skloništa Čoveka šišmiša.

U prvom filmu o Betmenu iz 1989. godine koji je snimio Tim Barton trebalo je da se pojavi i Robin. Uloga je bila ponuđena tada 19-godišnjem Kiferu Saterlendu. On je odbio ovu ulogu jer je smatrao da nije dobro za njegovu karijeru da se na velikom platnu vidi kako nosi uske žute helanke. Nije znao da je vizija Tima Bartona mnogo mračnija od serije iz šezdesetih. Kasnije su se scenaristi poigravali sa idejom da u se u filmu pojavi Dik Grejson pre nego što je postao Robin, ali je Tim Barton na kraju totalno izbacio Robina iz cele priče. Kao jedan od glumaca koji je mogao da bude Betmen razmatran je Bili Marej.

Gradonačelnik Betmena, na reci Betmen, glavnog grada turske provincije Betmen, Husein Kalahan je tužio Kristofera Nolana, režisera najnovije filmske franšize o Betmenu, i Warner Bros. Jer su koristi ime njegovog grada bez dozvole. „Postoji samo jedan Betmen na svetu. Američki producenti su koristili ime našeg grada bez dozvole“, rekao je tom prilikom Kalahan. Niko od gradskih zvaničnika nikada nije otkrio zašto se ovoliko dugo čekalo na ovu zakonsku akciju, kada je Betmen prvi put objavljen davne 1939. godine.

Piše: Milan Aranđelović Bookvar magazin

Ostavite komentar

Your email address will not be published.