Sonja Biserko svedočila kao veštak Hrvatske

0

Predsednica beogradskog Helsinškog odbora za zaštitu ljudskih prava Sonja Biserko svedočila je danas pred Međunarodnim sudom pravde kao veštak Hrvatske u procesu protiv Srbije po optužbi za genocid nad hrvatskim civilima tokom rata 1991-95.

Kako je u uvodnom izlaganju u ponedeljak hrvatska strana i najavila, Biserko je svedočila o političkoj i istorijskoj pozadini raspada SFR Jugoslavije.

Najviši sud UN zabranio je izveštačima da sadržaj iskaza svedoka u ovom postupku objave do kraja rasprave, 1. aprila.

Izjava Sonje Biserko u spis je uvedena u pisanom obliku, a u sudnici Palate mira unakrsno ju je ispitivao zastupnik Srbije, advokat Novak Lukić. Biserko je zatim odgovorila na nekoliko pitanja hrvatskog predstavnika Kira Starmera (Kier).

U ranijim javnim istupima i pisanim radovima, Biserko je za raspad Jugoslavije više puta okrivila rukovodstvo Srbije koje je predvodio Slobodan Milošević i njegovu politiku ujedinjavanja svih Srba u jednu državu.

Pre Sonje Biserko, Hrvatska je pred sudije izvela Franju Kožula, koji je svedočio o zbivanjima posle pada Vukovara u jesen 1991.

Delegacija Hrvatske sutra ujutro će nastaviti izlaganje argumenata u prilog svojoj tužbi, a za popodne su zakazani iskazi hrvatskih svedoka. Svedoci Srbije neće se pojavljivati u sudnici, zato što Hrvatska nije tražila da ih unakrsno ispita. Njihove izjave, međutim, uvedene su u spis u pisanom obliku.

Hrvatska će argumente u korist svoje tužbe izlagati do kraja ove nedelje.

Od 10. marta, zastupnici Srbije će uzvratiti izlaganjima o hrvatskoj tužbi, ali i kontra-tužbi koju je zvanični Beograd podneo protiv Zagreba.

Druga runda razmene argumenata biće, uz pauze, održana od 20. marta
do 1. aprila.

Hrvatska je tužbu zbog navodnog genocida protiv tadašnje SRJ podnela u julu 1999, a Srbija je kontratužbu sudu dostavila u januaru 2010.

Međunarodni sud pravde se u novembru 2008. oglasio nadležnim za tužbu Hrvatske protiv Srbije, posle rasprave u kojoj je srpski pravni tim tu nadležnost osporavao.

U tužbi protiv Srbije, Hrvatska tvrdi da je zvanični Beograd odgovoran za „etničko čišćenje“ hrvatskih građana kao „oblik genocida“ zato što je „direktno kontrolisao aktivnosti svojih oružanih snaga, obaveštajnih agenata i raznih paravojnih odreda koji su počinili zločine na teritoriji Hrvatske, u regionu Knina, istočne i zapadne Slavonije i Dalmacije“.

Veliki broj građana Hrvatske je, navodi se u tužbi, prognan, ubijen, mučen ili nezakonito zatvoren, a uništeno je i mnogo imovine.

U prvoj verziji tužbe, Hrvatska je SRJ krivila i za egzodus Srba tokom i posle operacije Oluja u avgustu 1995, ali je taj navod kasnije povukla.

Zvanicni Zagreb je tužbom zatražio da Međunarodni sud pravde proglasi Srbiju krivom za kršenje Konvencije o genocidu i naloži joj da kazni sve počinioce i Hrvatskoj vrati kulturna dobra i plati joj ratnu štetu u iznosu koji bi utvrdio sud.

U kontratužbi, Srbija tvrdi da su hrvatske vlasti počinile genocid tokom operacije Oluja, u nameri da potpuno ili delimično unište krajiške Srbe kao etničku grupu.

Genocid je, kako se navodi u kontra-tužbi Srbije, počinjen ubistvima i nanošenjem ozbiljnih fizičkih i psihičkih povreda pripadnicima srpske zajednice, te hotimičnim stavljanjem Srba kao nacionalne grupe u situaciju smišljenu na njeno delimično fizičko uništenje.

Alternativno, Srbija je od suda zatražila da Hrvatsku proglasi odgovornom za zaveru za počinjenje genocida ili za to što je propustila i propušta da genocid spreči i kazni.

Hrvatskim vlastima bi sud, prema tužbi Srbije, zbog toga trebalo da naloži da, u skladu sa svojom međunarodnom obavezom, kazni genocid počinjen na njenoj teritoriji pre, za vreme i posle operacije Oluja.

Srbija kontratužbom traži i da Hrvatska „plati puno obeštećenje“ Srbima iz Kninske krajine za „sve gubitke i štete nanete izazvane delima genocida“, kao i da „uspostavi neophodne pravne uslove i bezbednu okolinu za siguran i slobodan povratak“ članova srpske zajednice u njihove domove u Hrvatskoj i za normalan život uz
oštovanje svih nacionalnih i ljudskih prava.

Vlasti u Beogradu tužbom traže i da Hrvatska iz zakona o državnim praznicima ukloni „Dan pobede i domovinske zahvalnosti“ i „Dan hrvatskih branitelja“, koji se slave 5. avgusta, „na dan trijumfa genocidne operacije Oluja“.

Izvor: novimagazin/ foto: medijacentar

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.