Parfem: Hronologija jednog zločina

0

Uspešna ekranizacija književnog megahita

Konačno je ekranizovan književni megahit nemačkog pisca Patrika Ziskinda. Kakva bi bila aroma “Parfema“ kada bi srce pobedilo intelekt?

Niko se nije usuđivao da ekranizuje roman “Parfem“ Patrika Ziskinda (Patrick Süskind). Nemoguće je – mislili su mnogi. U međuvremenu, priča o brojnim pokušajima da se povučeni pisac Ziskind privoli da dozvoli adaptaciju, postala je legenda, koja je, za razliku od “Parfema“, brzo našla svoj put do velikog platna.

Prošlo je više od dvadeset godina od objavljivanja romana, prodati su milioni primeraka širom sveta i konačno se pojavio neko dovoljno snažan da se prihvati “nemogućeg“ zadatka. Ko će biti uporniji, temeljniji i samouvereniji od jednog iskusnog Nemca, koji osetljivim pregovorima pristupa s jasnom vizijom. Petnaestak godina je trebalo producentu Berndu Ajhingeru (Bernd Eichinger) da ‘’smekša’’ svog prijatelja Ziskinda, ali i da osmisli “garantovano uspešan“ koncept. Ako je nečije iskustvo moglo biti garant Ziskindu, onda je to Ajhingerovo sa, takođe su govorili, “nemogućim“ za filmovanje “Imenom ruže“ i globalno-polemičnim hitom “Hitler: Poslednji dani“.

Prvi nagoveštaji da se “Parfem“ konačno snima oduševili su sve, posebno brojne fanove Toma Tikvera (Tom Tykwer). Kako će autor malih, ali večnih hitova “Trči Lola trči“, “Princeza i ratnik“ i “Raj“ da se snađe u jednom blokbaster projektu – možda su se pitali van Nemačke. Ali, Nemci su znali, samo on je dovoljno hrabar, kreativno drzak, a pri tom i “domaći, a popularan u inostranstvu“. I tako su Ajhinger i Tikver, pomognuti britanskim scenaristom/rediteljem Birkinom (Andrew Birkin), 14. septembra u Nemačkoj, odnosno 4. novembra na Sinemaniji u Beogradu, dokazali da se sve može, ako se intenzivno želi.

Kada odete u bioskop da pogledate ovaj film, što bi svakako trebalo da uradite, sačekaće vas jedna možda i previše verna ekranizacija, predivna Provansa (reče jednom Rasel Krou da će se truditi da barem jedan film godišnje snima u Provansi), solidna glumačka ostvarenja, divni kostimi, neverovatne masovne scene, fantastično mali broj vizuelnih efekata, moćna evropska produkcija i spektakularna režija. Tikver je uspeo da vizuelizuje miris do te mere da ćete, nakon genijalnog prikaza prljave pariske pijace, fizički osećati nelagodu, dok će vas scene u Grasu poslati pravo u aromaterapijski raj. Fanovi će “namirisati“ Tikvera, ali u skupom izdanju s kojim je dokazao da može da se nosi.

Dvadesetak minuta manje svakako bi dodalo snagu filmu, koji i ovako jeste jedno izuzetno hrabro i sveže delo. Treba očekivati da će veliko finale podeliti publiku. Jedni će osetiti mističnost, a po izlasku iz sale i zadovoljstvo, dok će drugi Tikveru i Ajhingeru, nakon velikih pohvala, ipak postaviti nekoliko pitanja: A šta bi bilo da ste se potpuno prepustili svom osećaju? Kakva bi bila aroma “Parfema“ kada bi srce pobedilo intelekt?

Katarina Milovanović

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.