Šef srpskog pravnog tima u Hagu: Masakri su posledica Tuđmanovih reči

0

Srbija je pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu dokazivala da su Srbi iz Kninske Krajine "uništeni" kao etnička grupa u operaciji "Oluja", u leto 1995, čime je ostvarena "genocidna namera" tadašnjeg predsednika Hrvatske Franje Tuđmana.

Srpski pravni tim nastavio je u Međunarodnom sudu pravde predstavljanje protivtužbe u sporu između Srbije i Hrvatske po uzajamnim tužbama za genocid na području Hrvatske od 1991. do 1995. godine.

Obrazlažući kontratužbu Srbije da je Hrvatska počinila genocid nad krajiškim Srbima, zastupnik Saša Obradović rekao je u haškoj Palati mira da je Tuđman sa svojim vojnim komandantima isplanirao i ostvario plan za „nasilan nestanak“ srpske zajednice iz Krajine.

Kao dokaz „genocidne namere“ hrvatskog državnog rukovodstva, Obradović je citirao Tuđmanove reči sa sastanka na Brionima, 31. jula 1995, na kojem je ofanziva na Knin bila isplanirana.

„Moramo im naneti takve udarce da Srbi, praktično, nestanu“, rekao je hrvatski predsednik, nalažući da se „civilima ostavi izlaz… a vojska će ih pratiti“.

Obradović se pozvao i na Tuđmanove reči da će, kada se krajiške snage povuku, hrvatska vojska „očistiti celo područje za nekoliko dana“.

„Od koga, ako su se srpske snage povukle?“, zapitao je predstavnik Srbije.

Tuđman je snimao Brionski sastanak, a Srbija je taj transkript uložila kao ključni dokaz najvišem sudu UN.

„Srbija veruje da su Brionski transkripti direktan dokaz postojanja namere da se krajiški Srbi unište kao grupa“, podvukao je Obradović, citirajući da su Tuđman i komandant „Oluje“ Ante Gotovina govorili o „totalnom uništenju“ Knina.

Reči predsednika Hrvatske da „Srbima treba dati puta, sve im, tobož, garantujući ljudska prava“, Obradović je nazvao „zelenim svetlom za ubijanje onih koji ostanu“ u Krajini.

Tuđman i njegovi saradnici, po srpskoj kontratužbi, nekoliko dana posle sastanka na Brionima, „pribegli su genocidu kao sredstvu etničkog čišćenja“ tokom „Oluje“, 4. i 5. avgusta 1995.

„Hrvatske snage, tokom i posle operacije 'Oluja', počinile su masovno ubistvo krajiških Srba u nameri da tu grupu unište kao takvu“, podvukao je Obradović.

Dokaz te namere bila je, po Srbiji, i Tuđmanova izjava u Kninu, 26. avgusta 1995, da „nema povratka u prošlost, kada su Srbi bili tumor koji se širio srcem Hrvatske, tumor koji je uništavao hrvatsko nacionalno biće i koji nije dozvoljavao hrvatskom narodu da bude gospodar u sopstvenoj kući“.

„Genocidna namera“ vlasti u Zagrebu tokom „Oluje“, ostvarena je, po Srbiji, masovnim ubistvima Srba tokom „hotimičnog i neselektivnog granatiranja“ Knina i drugih gradova u Kninskoj Krajini; artiljerijskim napadima na bespomoćne izbegličke kolone“ u Hrvatskoj i BiH; likvidacijama Srba, većinom starih i nemoćnih, koji su ostali u svojim domovima i sprečavanjem povratka onih koji su morali da odu.

Namerno granatiranje izbegličke kolone

Pozivajući se na iskaze svedoka, Obradović je detaljno opisao brojne zločine nad krajiškim Srbima. Kanadski general u Unproforu Džon Lesli posvedočio je da je na ulicama Knina, 5. avgusta 1995, video „15 do 20 leševa“, a u gradskoj bolnici „veliki broj tela“.

Istog dana, svedok Mira Grubor bila je očevidac „namernog granatiranja“ izbegličke kolone koja je, kraj kninske baze Unprofora, čekala da prođe kroz grad.

Prema podacima centra „Veritas“, na koji se Srbija pozivala, najmanje 70 osoba bilo je ubijeno u Kninu, većina u eksplozijama granata, a bar 15 Srba je bilo, na osnovu svedočenja, streljano.

Hrvatski helsinški odbor utvrdio je da je „veliki broj žrtava“ pao u izbegličkim kolonama, koje su više puta napale hrvatske snage. Prema „Veritasu“, samo u koloni na putu Dvor na Uni – Glina stradalo je 189 ljudi, od kojih su dve trećine bili civili.

„Ti masakri“ posledica su „Tuđmanovih reči“, ocenio je Obradović, naglašavajući da „za napade nije bilo vojne potrebe“ i da je, stoga, „jedini razlog bio da se uništi etnička grupa koja je živela u Krajini“.

Ukupan broj žrtava „Oluje“ nije moguće utvrditi, ali je, prema kontratužbi Srbije, dokazano da je ubijeno najmanje 1.719 krajiških Srba. Oko 200.000 srpskih civila pred hrvatskom ofanzivom pobeglo je iz straha ga će biti ubijeni i „istrebljeni“, a sudbina onih koji su ostali, naznačio je Obradović, potvrdila je da je taj strah bio opravdan.

Kao primere, zastupnik Srbije naveo je ubistva srpskih staraca u selima Grubori, Gošići i Varivode.

„Ubistva tokom 'Oluje' bila su masovna, raširena i sistematska. Grupa krajiških Srba bila je napadnuta kao takva“
, konstatovao je zastupnik Srbije. „U mnogim selima, svi koje su hrvatske snage pronašle bili su pogubljeni. Zaključak je neizbežan: što je više Srba odlučilo da ostane kod kuća i sačeka hrvatske snage, više ih je bilo ubijeno“.

Posle „Oluje“, hrvatske vlasti nametnule su niz administrativnih mera za sprečavanje povratka srpskog stanovništva, a cilj tih mera odrazile su reči predsednika Tuđmana, 11. avgusta 1995, da se ne sme dozvoliti da u Hrvatskoj ponovo živi „ni 10 odsto“ Srba.

Potcenjen značaj Brionskih transkripata

Oslobađajućom presudom generalu Gotovini, Haški tribunal je „potpuno potcenio“ značaj i značenje Brionskih transkripata, ocenio je srpski zastupnik, a „Međunarodni sud pravde trebalo bi da ispravi ovu neodrživu situaciju i donese nešto pravde žrtvama 'Oluje'“.

„Operacija 'Oluja' je, kao što smo pokazali, bila napad na celo stanovništvo Krajine. Hrvatske oružane snage iskoristile su svaku priliku koja im se pružila da pobiju sve Srbe prisutne u području… Danas krajiški Srbi ne postoje… Konačno, ako neko danas uporedi rezultate popisa u Hrvatskoj iz 1991. i 2011. u mestima koje smo označili kao poprišta masovnih likvidacija, neizbežan je zaključak – krajiški Srbi, kao grupa, fizički su uništeni“, podvukao je Obradović.

Brionski plan hrvatskog predsednika Tuđmana, time je ostvaren, zaključio je predstavnik Srbije.

Srbija će sutra nastaviti izlaganje argumenata u prilog svojoj kontratužbi.

Hrvatska je tužbu zbog navodnog genocida protiv tadašnje SRJ podnela u julu 1999, a Srbija je kontratužbu sudu dostavila u januaru 2010.

Međunarodni sud pravde se u novembru 2008. oglasio nadležnim za tužbu Hrvatske protiv Srbije, posle rasprave u kojoj je srpski pravni tim tu nadležnost osporavao.

Izvor: RTS
Foto: Beta – AP- Jiri Buller

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.