Toni Verheijen: Srbija ima za reforme rok od najviše devet meseci

0

Srbija ima devet mececi da sprovede reforme, ocenio je šef kancelarije Svetske banke u Srbiji Toni Verheijen i dodao da je veoma važno očuvati politički kredibilitet.

Foto: Medija centar

„Svetska banka je u junu prošle godine poručila da Srbija nije u neposrednoj opasnosti od bankrota u narednih šest meseci do godinu dana. Prošlo je devet meseci, ali dodatno vreme kupili smo rebalansom budžeta. Za reforme sada ponovo imamo šest ili najviše devet meseci“ rekao je Verheijen u razgovoru za “Politiku”.
 
Verheijen je upozorio da, ako se reforme ne sprovedu u tom periodu, niko više neće verovati da će ih uopšte biti.
 
„Vrlo je opasno ako nestane politički kredibilitet. U slučaju da vlada dogovori program s nama, i MMF-om i onda ga ne sprovede za najviše devet meseci, ja više ne mogu da branim zemlju pred direktorima Svetske banke“
rekao je on.
 
Verheijen je rekao i da su za reformu penzionog sistema potrebne dublje analize koje još nisu završene, a da je Svetska banka savetovala vladu da plate u javnom sektoru ne smanjuje svima, nego da ukloni zloupotrebe.

„Osnovice tih plata, kojih sada ima osam, trebalo bi izjednačiti tako da oni koji rade isti posao imaju istu platu“
kaže Verheijen.
 
Verheijen je rekao i da subvencija za preduzeća u restrukturiranju nema u budžetu za ovu godinu, ali da ta preduzeća i dalje koštaju državu, jer radnicima ne uplaćuju doprinose i poreze, pa se to izdvaja iz budžeta.

On, međutim, kaže i da je za otpremnine u budžetu predviđeno dovoljno para i za slučaj da sva ta preduzeća bankrotiraju, zbog cega je važno da se situacija reši što brže, kako sredstva ne bi bila upotrebljena za nešto drugo. Verheijen smatra i da je neminovno da 70 do 80 odsto ovih preduzeća bankrotira.

„Nije to kraj sveta, jer mnoga od njih ‘sede’ na vrednim zgradama i zemlji, koje se mogu kasnije upotrebiti. Ali, da bi se ta imovina koristila efikasno, moraju se izmiriti obaveze prema radnicima i kreditorima, tako da novi vlasnik ima čistu situaciju. Uloga tranzicionog fonda budžeta jeste da reši ta dugovanja“
, kaže Vrheijen.

On je rekao i da ne zna odakle nagađanja da će 100.000 ljudi iz javnog sektora morati da ode, jer je u 153 preduzeća u procesu privatizacije zaposleno 30.000 ljudi i da ne očekuje da će svi oni ostati bez posla.

Verheijen kaže i da je uz rešavanje problema državnih preduzeća, nužan i novi zakon o planiranju i izgradnji, koji bi pojednostavio proceduru za dobijanje građevinskih dozvola, jer bez toga investitori neće moći da otvaraju nova radna mesta.

Šef kancelarije Svetske banke kaže i da zapošljavanje na neodređeno vreme ne podstiče to što prema radnom zakonodavstvu Srbije poslodavac koji otpusti radnika mora da mu plati otpremninu za ceo radni vek, a ne samo za vreme koje je proveo kod njega, kao i to što, bez obzira koliko sati radi, poslodavac mora da plati radniku fiksan iznos doprinosa.

„Nije ceo Zakon o radu loš. Nameti na rad moraju se promeniti. Problem je u tome što je trenutno vrlo teško smanjiti poresko opterećenje poslodavca na radnu snagu, jer su budžetu onda potrebna alternativna sredstva finansiranja“
rekao je Verheijen, dodajući da je jedna od opcija porez na imovinu, koji više pogađa one s vrednijom imovinom, dok porez na rad sad više pogađa one koji imaju niže plate.
 
Verheijen je rekao i da je Srbija jedina zemlja koja je tokom krize povećala broj zaposlenih u javnom sektoru, ocenivši da je “srce državne uprave preveliko”, misleći na zdravstvo, obrazovanje i socijalnu zaštitu.
 
„Način na koji se plate raspodeljuju u tom sektoru u Srbiji nije ni transparentan ni efikasan. Ljudi za isti posao dobijaju različite plate, a rezultati Srbije u obrazovanju, zdravstvu i efikasnosti javnih investicija daleko su iza zemalja koje na to troše znatno manje“
, zaključio je Toni Verheijen za “Politiku”.


Politika, Blic, Nadlanu

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.