Tek svaka peta plata na vreme

0

Prema podacima Unije poslodavaca 39 odsto firmi u isplati zarada kasni do dva, a još toliko i duže od dva meseca, piše "Politika".

Prosečno domaćinstvo u Srbiji u poslednjem tromesečju 2013. raspolagalo je mesečno u proseku sa 58.368 dinara, saopštio je Republički zavod za statistiku. Kako mesečni izdaci za ličnu potrošnju takvog domaćinstva iznose 55.881 dinar, kad podmire sve potrebe, pretekne im tačno 2.487 dinara, navodi „Politika“.

Na osnovu navedenih podataka reklo bi se da se u Srbiji, naravno u proseku, živi skromno. Sastavlja se početak s krajem, pa nešto malo i pretekne.

Srećni su oni koji su u 2013. godini u proseku mesečno zarađivali po 44.000 dinara. Ali, sigurno nije lako ni samcu da preživi mesec dana s važećim „minimalcem” od 20.000 dinara, kao ni sa prosečnom penzijom od 23.000 dinara.

Najteže je, ipak, onima koji su bez posla. Državna statistika zna da je takvih među radno aktivnim žiteljima Srbije u februaru bilo oko 770.000. Koliko je među oko 1,7 miliona zaposlenih onih koji rade, a ne primaju platu – niko u državi ne zna. Za njih se čuje kad izađu na ulicu, dođu u Beograd pred zgradu vlade, ili preseku put, prugu…

Podatke o redovnosti isplate zarada u privatnom i javnom sektoru „Politika“ je zatražila od Ministarstva finansija i Ministarstva privrede, ali ih nije dobili.

Poreska uprava nema bazu podataka, na osnovu koje bismo dostavili podatke o redovnosti isplate zarada, procentu ukupnog broja privrednih subjekata koji redovno isplaćuje plate kao i o procentu ukupnog broja zaposlenih koji redovno prima plate. Poreska uprava će dobiti takve podatke u sistemu objedinjene naplate, koji je uspostavljen 1. marta 2014.„, rekli su „Politici“ u ovoj državnoj službi.

U Poreskoj upravi znaju da su im poslodavci na ime poreza na zarade 31. decembra 2013. godine dugovali 42,28 milijardi dinara, a od tog iznosa zakonski je nenaplativo – zbog toga što je firma u stečaju, likvidaciji, privatizaciji ili zato što je brisana iz registra – 37,85 milijardi dinara.

Za doprinose za penzijsko-invalidsko osiguranje poslednjeg dana decembra prošle godine država je potraživala 68,58, a nenaplativo je 63,19 milijardi dinara. Na ime doprinosa za zdravstveno osiguranje potražuje 57,7, a 53 milijarde dinara ne može da se naplati. Za osiguranje za slučaj nezaposlenosti preduzeća duguju devet, a nenaplativo je 7,5 milijardi.

Dragoljub Rajić, direktor Unije poslodavaca Srbije, ukazuje da privatni sektor pritiska duboka kriza tražnje na domaćem tržištu, pa se prihodi većine preduzeća smanjuju iz kvartala u kvartal.

„Posledica takvog stanja je da samo 21,8 odsto preduzeća u privatnom sektoru redovno isplaćuje zarade prvog u mesecu za prethodni mesec. Oko 39 odsto preduzeća zarade isplaćuje u roku od 60 dana, a preostalih 39 procenata kasni više od dva meseca. Stanje dugovanja se menja iz meseca u mesec, ukupan obim dugovanja ne možemo utvrditi, za to bi bila potrebna neka nova 'Služba društvenog knjigovodstva', jer sada ne postoji institucija koja bi to mogla da utvrdi“, kaže Rajić.

Anketa Unije poslodavaca je pokazala da je među onima koji imaju dug za poreze i doprinose, čak 69 preduzetnika. Reč je o ljudima koji sami obavljaju neku delatnost i jedini su zaposleni u svojoj firmi.

„Razlog koji najčešće navode je da iz poslovanja ne uspevaju da steknu dovoljno prihoda kako bi uplatili poreze, doprinose i da im ostane za platu. Kada saberu sve dažbine koje moraju da plate i druge troškove poslovanja, a pored toga na naplatu svojih potraživanja čekaju po tri do šest meseci, mnogi mesecima kasne sa uplatom poreza i doprinosa. Ako im uspe da na vreme uplate poreze i doprinose, ne ostaje dovoljno novca da sebi isplate neto zaradu“,
navodi Rajić.

U ovom slučaju najčešće je reč o taksistima, muzičarima, umetnicima i zanatlijama, jer su zahvatanja države previsoka, napominje sagovornik.

„Zato se Unija poslodavaca zalaže za reformu celokupnog poreskog i parafiskalnog opterećenja preduzetnika i lica koja se samozapošljavaju. Da se njihova opterećenja legalnog poslovanja smanje, jer preduzetnici ne mogu da zarade ni za egzistenciju. Opterećenja svakog ko sebe zaposli treba da budu minimalna, jer on nije više državna briga, a ako razradi posao, zaposliće još nekog“,
kaže Rajić.

Oni koji zapošljavaju sebe i druge tvrde da se ogromna nezaposlenost ne leči davanjem milionskih subvencija pojedinim kompanijama, nego smanjenjem nameta na rad i drugih troškova poslovanja.

Izvor: b92

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.