NATO šalje trupe u istočnu Evropu

0

Komandant NATO u Evropi, general Bridlav izjavio da bi alijansa mogla da razmesti vojnike u zemljama članicama na istoku Evrope, koje se osećaju ugroženo.

Foto: Beta-AP

Filip Bridlav je agenciji Asošijejted pres rekao da ne bi „ne bi isključio angažovanje nijedne zemlje, uključujući i SAD“.

Ministri inostranih poslova 28 zemalja članica NATO ovlastili su američkog vazduhoplovnog generala Bridlava da do utorka predloži mere koje bi zemljama alijanse najbližim Rusiji, demonstrirale da uživaju podršku saveznika.

„U osnovi reč je o paketu kopnenih, vazdušnih i pomorskih mera koje bi dale sigurnost našim najistočnijim saveznicima“, rekao je Bridlav, dodajući da ima zadatak da te mere definiše do sledeće sedmice i da namerava da to i učini.

Upitan da li bi i američki vojnici mogli da budu upućeni u zemlje NATO najbliže Rusiji, on je ponovio: „Ne bih isključio doprinos nijedne zemlje“.

Govoreći za AP na kraju konferencije NATO u Parizu, on je rekao da je rusko vojno prisustvo duž granica sa UKrajinom nepromenjeno.

„Ono što tamo vidimo je oko 40.000 vojnika. Ja bih to okarakterisao kao kombinovanu vojsku. Drugim rečima, to je armija koja ima sve neophodne pretpostavke…. da ispuni vojne ciljeve, ako joj budu zadat“
, rekao je Bridlav.

On je precizirao da ruska oprema uključuje avione i helikoptere, artiljeriju, poljske bolnice, opremu za komunikaciju i za ometanje.

Bridlav je dodao da ruski ciljevi, ipak, ostaju nejasni.

Po njegovim rečima, ruska vojska može da ostane na mestu i zastrašuje Ukrajinu samim svojim prisustvom, da se uputi prema jugu i uspostavi mostobran prema Krimu i, duž Crnog mora, dalje prema Odesi i moldavskoj seperatističkoj oblasti Pridnjestrovlju, ili da izvede invaziju jugoistočnih delova Ukrajine, gde ruska manjina traži pripajanje Rusiji.

Ruska vojna sila bi, medjutim, na koncu ipak mogla da bude upotrebljena, i ona je spremna da krene ako dobije naredjenje, i to u roku od 12 sati, dodao je komandant NATO.

Podsetimo, predsednik Češke Miloš Zeman založiće se u četvrtak, u susretu s generalnim sekretarom NATO Andersom Fogom Rasmusenom u Pragu, da NATO pošalje trupe u Ukrajinu.

NATO: Ne gomilamo vojsku na granici

NATO je danas negirao tvrdnje Rusije da planira da rasporedi veliki broj vojnika u blizini granice te zemlje.

„Potpuno odbacujem tvrdnju zamenika ministra odbrane (Rusije Anatolija) Antonova, da NATO planira da rasporedi veliki vojni kontingent blizu ruske granice“, napisao je na Tviteru zamenik generalnog sekretara Alijanse Aleksandar Veršbou.

Njegov komentar na društvenoj mreži je odgovor na izjavu Antonova na konferenciji za novinare u Moskvi, koji je, kako je preneo Interfaks, rekao da „Rusija ima informaciju o planovima nekih članica Alijanse da rasporede veliki vojni kontingent na svojim teritorijama u blizini granice“ s Rusijom.

Veršbou, međutim, piše da je „osnovni cilj NATO kolektivna odbrana“, preneo je Frans pres.
„Povlačimo legitimne poteze kako bi se izborili s nestabilnošću, izazvanom ruskim nelegalnim akcijama“, poručio je Veršbou.

NATO je početkom marta saopštio da će poslati izviđačke avione „Avakse“ preko Poljske i Rumunije da bi nadgledali krizu u Ukrajini, ali, kako je tada istaknuto, „isključivo nad teritorijom Alijanse“.

SAD su takođe poslale šest borbenih aviona F-15 i desetak F16, kao i tri transportna aviona u Poljsku.

Takođe, razarač projektila za navođenje, američki „Donald Kuk“, trebalo bi ovih dana da stigne na Crno more.

Ostale evropske zemlje, među kojima Velika Britanija i Francuska, ponudile su da pošalju svoje avione, ako to od njih zatraži NATO.

Šef NATO Anders Fog Rasmusen, u utorak je upozorio Moskvu da više ne interveniše u Ukrajini i rekao da Alijansa mora da se suprotstavi ovoj pretnji tako što će ojačati odbranu svojih granica, vojno podrzati Ukrajinu i preispitati svoj odnos prema Rusiji.

B92, Beta

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.