Zapisi iz starih spomenara

0

Kopajući po nekim starim kutijama, na dnu jedne nabasala sam na svoj spomenar iz osnovne škole. Ljudi moji, šta smo mi tada pisali. Pa meni su suze pošle od smeha!

Uvek je lepo vratiti se u prošlost i setiti se ljudi koji su obeležili naše odrastanje, a eto, sticajem okolnosti ih nismo ni čuli ni videli nekoliko decenija. Zato su tu spomenari da nas sete dragih ljudi i tih divnih starih vremena. Preneću vam neke od zapisa iz svog spomenara. Neke od vas će sigurno podsetiti na detinjstvo, a sigurna sam da ćete se i slatko nasmejati našim detinjim glupostima.

Ti me pitaš koga volim,
Evo da ti odgovorim!
Brzo čitaj prva slova,
Eto tebi odgovora!

Ko ti ovako koso piše, taj te voli po najviše!

Kad se budeš udala, ti spomenar baci,
da te ne bi svekrva lupala po faci.

Sedim u hladu i grickam čokoladu
i sve čeznem kako da te zeznem.

Ti si sada pupoljak,
a kad budeš ruža,
ja ti želim svaku sreću i dobroga muža!

Imala sam dečka
i zvao se Miša,
sada imam dečka,
to je Čiča Gliša!

Koliko se Zemlja oko Sunca kreće
toliko ti želim života isreće!

Svaki cvetak uvenuće,
samo jedan nikad neće,
a taj cvetak što ne vene,
to su naše uspomene!

Vidiš ovo srce strelom probodeno,
takvo će i naše biti kad se rastanemo.

Pao meca s mosta,
za spomen je dosta! 🙂

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.