Tenzije na istoku Ukrajine: Maskirani napadači zauzeli policijsku stanicu u Slavjanskom

0

Naoružani ljudi zauzeli policijsku stanicu u istočnom ukrajinskom gradu Slavjansk, rekao je šef unutrašnjih poslova Ukrajine Arsen Avakov, a javlja Rojters.

Foto: Efrem Lukatsky / Beta-AP

„Naoružani ljudi u maskirnim uniformama zauzeli su policijsku stanicu u Slavjansku. Odgovor će biti vrlo težak, jer postoji razlika između demonstranata i terorista“, objavio je Avakov na svojoj Fejsbuk stranici, ne dajući nikakve druge detalje.

Proruski aktivisti i dalje se nalaze u zgradi regionalne uprave na istoku Ukrajine, uprkos jučerašnjem dolasku premijera Arsenija Jacenjuka koji nastoji da uveri prorusko stanovništvo da se zalaže za davanje većih ovlašćenja toj oblasti.

Zbog krize koja je nastala u tom delu Ukrajine u Ženevi će 17. aprila biti održan sastanak visokih predstavnika Ukrajine, Rusije, SAD i Evropske unije, saopštio je Stejt department.

Šefovi diplomatija SAD i Rusije, Džon Keri i Sergej Lavrov, složili su se na nedavnom sastanku da treba da se održe direktni razgovori četiri glavna međunarodna aktera u pokušaju da se smiri situacija.
Jacenjuk se juče sastao sa zvaničnicima u Donjecku, gde su proruski aktivisti od nedelje zauzeli regionalnu upravnu zgradu i traže održavanje referenduma o samostalnosti te oblasti koji bi mogao da bude uvod u traženje njenog pripajanja Rusiji, poput nedavne odluke Krima.

Donjeck i drugi gradovi u istočnom delu Ukrajine su bili baza za proruskog ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča svrgnutog u februaru posle višemesečnih protesta.

Prošlog meseca poluostrvo Krim je na referendumu izglasao da se odvaja od Ukrajine i pripojen je Rusiji, što je izazvalo tenzije između Rusije i zapadnih zemalja, i strahovanja novih vlasti u Kijevu da Rusija ima slične planove i za delove Ukrajine gde živi brojno rusko stanovništvo, na istoku zemlje.

Jacenjuk je rekao na sastanku da veća ovlašćenja treba da budu preneta na regionalne vlasti i da vlasti u Kijevu ne nameravaju da diraju zakone koji daju zvanični status drugim jezicima osim ukrajinskog, kao na primer ruskom.

Ipak prva odluka Parlamenta u Kijevu posle rušenja proruskog predsednika Janukoviča bila je ukidanje zakona iz 2012. godine o manjinskim jezicima. Prelazni predsednik nije potpisao tu odluku ali takvo glasanje je ostavilo traga, posebno u oblastima gde se govori ruski na istoku i jugu Ukrajine.

Separatisti, koje podržava Moskva, traže federalizaciju Ukrajine, što kijevske vlasti odbijaju smatrajući da se time otvaraju vrata za buduće komadanje zemlje.


Beta, Blic

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.