DILEMA: Da li su dva i dva četiri i na državnom i na privatnom fakultetu

0

To da privatni fakultet mogu da završe svi oni koji su upisali (čitaj: platili) misli većina ljudi u Srbiji , pa se često dešava da na konkursima za posao uslov bude završen državni fakultet, a šale na račun inteligencije onih koji su došlu do diplome nekog od fakulteta u privatnom sektoru zbijaju se gotovo svakodnevno.

Traume studenata Beogradskog univerziteta umeju da budu takve da ih ne možete prevazići ni onda kada je atmosfera amfiteatra u vašoj dalekoj prošlosti. Prezauzeti profesori koji misle da samo oni znaju i da je student nužno zlo, jer oni platu dobijaju bez obzira na prolaznost studenta, pojava je koju su osetili gotovi svi oni koji su poželeli da budu akademski građani ove zemlje. Ispiti koji se polažu po 10 puta, drhtanje i padanje u nesvest od treme… Pa čekajte, zar azbuka nije svuda ista? Zašto i dalje mislimo da je državno obrazovanje najbolje?

Prof. dr Vladimir Tomašević, Dekan Fakulteta za inženjerski menadžment, predstavio nam je program Fakulteta i objasnio po čemu je on poseban od programa drugih fakulteta u Srbiji
Fakultet za inženjerski menadžment je unikatna visokoškolska ustanova u Srbiji koja je akreditovana u smilsu ustanove i studijskih programa i na engleskom i na srpskom jeziku.

Školu su osnovali mladi povratnici sa Oksforda, Hardvarda i Kembridža u saradnji sa starijim dugogodišnjim profesorima Beogradskog univerziteta. To je hibrid savremene naučno-istraživačke metodike pomešan sa dugogodišnjim pedagoškim iskustvom u Srbiji. Institucija nudi programe osnovnih, master, specijalističkih i doktorskih studija.

Šta je inženjerski menadžmet?

Kada biste uzeli najbolje stvari iz tri sveta, najboljih deset predmeta sa Tehnološkog, Ekonomskog fakulteta i FON-a i izbacili sve ono suvišno i uz to dodali praksu, to je inženjerski menadžment. Ekonomski vispren, tehnički potkovan i društveno osvešćen čovek.

Da li pratite savremene trendove u obrazovanju?

Azbuka je ostala ista, abeceda je ostala ista, knjige su ostale iste, a ono što je savremenije su ljudi, odnosno primeri na kojima se uči. Savremena metodika nastave proizilazi iz didaktičkih knjiga koje koristimo. To su najsavremenije prevedene knjige što iz Istočne, što iz Zapadne Evrope. Upisujemo godišnje 180 ljudi za koje garantujemo da će dobiti stažiranje u firmama za svoje smerove. Studenti smera Visoko tehnološke industrije stažiraju u firmama Energoprojekt, Energomontaža; Informaciono-telekomnikacione idu u TV stanice ili Orion; „Kreativci“ idu u Narodno pozorište, Narodni muzej, Mikser. Zahvaljući Centru za razvoj karijere, mi direktno plasiramo naš proizvod. Mi otvaramo vrata ljudima i dok to radimo, obrazujemo ih, tako da posle četiri godine ne idu na biro za nezaposlene nego na posao. Dva i dva su kod nas i dalje četiri, razlika je ko vam predaje, kako vas inspirše ekipa koja vas usmerava. Ne postoj predmet koji ne možeš da odslušaš na Jutjubu direktno sa Hardvarda, razlika između drugih i nas je živa reč i interakcija.

Sa Sorbonom i Kembridžom imaju najbolju saradnju, jer je Prof. dr Vladimir Tomašević, predsednik Udruženja svih diplomaca Kembridža u Srbiji. On je na Univerzitetu Kembridžu bio profesor, kao i Prorektor za postdiplomsku nastavu i svoje znanje i iskustvo je preneo na rad na Fakultetu za inženjerski menadžment.

Razlika između privatnih i državnih?

Razlika postoji i ne treba se toga stideti. Meni je strašno žao što se nama, privatnim univerzitetima podsmevaju, zahvaljujući nekolicini medijski eksponiranih izuzetaka koji nam nanose moralnu i marketinšku štetu. U našem pravcu prstom uvek upiru oni koji svoje kvalitete demonstriraju diskriminacijom drugih. Na nekim fakultetima je student nužno zlo i nije u centru pažnje. Na našem Fakultetu svaki student ima svog mentora. Mentor je kao razredni starešna u školi i vodi studenta kroz studiranje.

Školarina?

Reč školarina je strašno bitna jer se ljudi kriju iza te reči. Reč školarina znači novčana nadoknada samo za predavanja, a gde su knjige, overe semestara, prijave ispita, naučno-didaktička sredstva, izdavanje indeksa, potvrde za zdravstvenu knjižicu, bus plus, vize i ostala administracija. Kod nas je sveukupna cena 1100 evra u dinarskoj protivvrednosti: nema skrivenih troškova i gotovo svi plaćaju na rate. Do sada je u privatnom obrazovanju u Srbiji bilo: Ja sam platio da dobijem papir, a sada je: Ja plaćam jer želim sebi da obezbedom bolju budućnost.

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.