Za postojanje ovih 10 proizvoda zaslužan je Prvi svetski rat!

0

Da li ste se ikada zapitali ko je napravio rajsferšlus ili zašto je Kimberly-Clark jedna od najvećih kompanija u oblasti higijenskih potrebština? Otkrivamo vam 10 prozvoda koje svakodnevno koristite, a koje ne bi postojale da nije bilo Velikog rata.

Ilustracija: BBC.com

1. Ulošci

Materijal Cellucotton, duplo jeftiniji i sa pet puta boljom apsorbcijom od pamuka izumela je, neposredno pred rat, tada mala američka kompanija Kimberly-Clark. Kada je Amerika ušla u rat 1917. godine kompanija je započela proizvodnju vata za hirurške zavoje od ovog materijala, ali su sestre Crvenog krsta našle i drugu upotrebnu vrednost proizvoda. Naime, ispostavilo se da su veoma korisni i kao ulošci.

Nakon završetka rata kompanija se posvetila istraživanjima i 1920. godine lansirala je proizvod Kotex, napravljen od materilala Cellucotton i fine gaze.

2. … i papirne maramice

Nije bilo lako reklamirati uloške jer su žene odbijale da kupuju proizvod od prodavca. Kompanija je urgirala da se u radnjama dozvoli da se Kotex kupuje tako što će se novac stavljati u kutiju. Prodaja jeste rasla, ali nedovoljno brzo, pa su u kompaniji Kimberly-Clark počeli da istražuju i druge načine da se materijal iskoristi. Početkom 20-ih godina došli su na ideju da “ispeglaju” celulozu i stvorilli su mekan i gladak materijal. Papirne maramice zvanično su počele da se proizvode 1924. godine, pod nazivom “Kleenex”,

3. Solarijum

U zimu 1918. procenjeno je da više od 50 odsto berlinske dece pati od rahitisa – bolesti od koje kosti postaju meke i deformisane. Nemački doktor Kurt Huldšinski primetio je da su njegovi pacijenti veoma bledi i odlučio je da sprovede eksperiment sa četiri pacijenta, uključujući i trogodišnjeg Artura – postavio ih je ispod kvarcne lampe koja emituje UV svetlost.

Kosti njegovog najmlađeg pacijenta vremenom su postajale jače i rahitis je počeo da se povlači. Ovi rezultati dočekani su sa velikim entuzijazmom, pa su širom Nemačke deca postavljanja pod kvarcne lampe, a u Drezdenu su gradske vlasti zamenile ulična osvetljenja UV lampama.

4. Letnje računanje vremena

Zahvaljujući poznatoj štedljivosti Nemaca, ova ideja je zaživela 1916. godine.

Naime, suočavajući se da nestašicom uglja nemačke vlasti objavile su da se 30. aprila sat pomeri sa 23 časa na ponoć, čime je dobijen jedan sat više narednog jutra, a čime je smanjena potrošnja uglja za grejanje i osvetljenje.

Ono što je počelo kao mera štednje ubrzo se raširilo širom sveta.

Britanija je pomeranje sata preuzela tri nedelje kasnije, a pratile su je i ostale evropske zemlje. U martu 1918. američki Kongres utvrdio je više vremenskih zona, a zvanični datum za pomeranje sata postao je 31. mart.

5. Čaj u kesicama

Čaj u kesicama nije osmišljen kako bi rešio neki problem u doba rata. Američka kompanija još 1908. godine počela je da šalje čaj u kesicama svojim mušterijama. Neko je, ili namerno ili slučajno, spustio kesicu u vrelu vodu i ostalo je istorija. Ipak, tek je nemačka kompanija „Teekanne“ razvila ovu ideju i za vreme rata slala je čaj trupama u pamučnim kesicama.

Drugih pet proizvoda možete naći ovde.

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.