5 senzualnih afrodizijaka i kako su stekli svoju reputaciju

0

Ostrige, avokado, čokolada, med: svi smo negde čuli da određena hrana može da probudi vaše strasti kada je jedete. Ono što je manje poznato je istorija i folklor iza ovih namirnica, koji objašnjavaju kako je došlo do toga da ove namirnice budu poznate kao odličan način da potpomognete svoj seksualni nagon.

Ostrige
Čuveni zavodnik Kazanova je započinjao svoj dan tako što je jeo 50 ostriga kako bi se pripremio za popodnevne napore. Ostrige su takođe bile prisutne na jednako čuvenim orgijama u starom Rimu i rimski doktori su ih čak pripisivali kao lek za impotenciju. Ostrige oslobađaju veliku količinu reproduktivnog materijala direktno u vodu što omugućava da se oplodnja odvija spolja. I pre nego što smo znali kako se ostrige reprodukuju, one su tesno bile povezivane sa boginjom ljubavi, Afroditom. Za nju su sve školjke bile svete životinje, a biser je bio njen sveti kamen.

Avokado
Luj XIV je obožavao avokado i zaklinjao se u njegovu sposobnost da osvežava njegov libido. Ovo voće ima kremastu, mekanu teksturu i proizvodi senzualni osećaj kod onoga koji ga jede. Ali postoji još jedan, mnogo bolji razlog zašto je avokado postao poznati afrodizijak. Avokado visi na drveću u parovima i toliko izgleda kao određeni deo tela da je astečka reč za avokado bila „ahuacatl“, što je u prevodu značilo testisi. Kada su španski osvajači došli u dodir sa astečkom kulturom, avokado je već imao uspostavljenu reputaciju kao voće ljubavi. Ovo voće je „migriralo“ na sever i farmeri su morali da ga prodaju na američkom tržištu. Izabrali su novo ime kako bi se lakše izgovaralo. Prethodni alternativni naziv avokada „aligatorska kruška“ nije bio mnogo bolji od „testisa“. Kasnije je naziv promenjen u „avokado“.

Badem

Popularni dezerti na venčanjima ne mogu da prođu bez male gomile slatkiša, obložene bademima, i ne samo zato štu ukusni. Za badem, ali i za drugo koštunjavo voće, se dugo veruje da je afrodizijak, verovanje koje datira još od antičke Grčke. Grčki parovi su bili blagosiljani sa bademom. Postojalo je sujeverje da ako bi nevenčana devojka držala badem ispod jastuka, ona bi sanjala svog budućeg muža. U Maroku se badem koristi da prenese sreću sa neveste na buduće generacije. Sreća se prenosi na decu tokom prve bračne noći. U Indiji, davanje badema osobi suprotnog pola predstavlja jasan predlog.

Čokolada
Čokolada dominira policama u prodavnici za vreme Dana Zaljubljenih, ali nauka još uvek dokazuje koliko je čokolada zapravo afrodizijak. Neke studije sugerišu da, dok čokolada sadrži određene hemikalije koje čine da se osećamo dobro, su te hemikalije u toliko malim dozama da one ustvari možda i nemaju nikakav efekat. Gajenje i upotreba kakao mahune datira još iz vremena pre nove ere, tačnije 1400 godina pre nove ere, mnogo vremenski dalje nego što se dugo vremena mislilo. Puno je istorijskih zapisa koji opisuju značaj i važnost čokolade u majanskoj i astečkoj kulturi. Obe civilizacije su ga koristile kao piće, jer je čokalada u čvrstom stanju mnogo kasniji izum. Često se koristilo kao ceremonijalno piće i bila je dostupna običnom čoveku, iako je opisivana kao piće bogova. U bračnim ceremenijama, parovi su često pili čokoladu kao deo rituala koji predstavlja promenu njihovog životnog statusa.

Med i medovina
Nema mnogo namirnica koje bi mogle da se „takmiče“ sa medom kad je afrodizijak u pitanju. Uostalom, najbolji deo venčanja duguje svoj naziv ovoj supstanci: medeni mesec. Tačnije, medeni mesec je nazvan po medovini, drevnom alkoholnom piću koji se pravio od meda i za koji se dugo verovalo da podiže libido. Medeni mesec datira još iz vremena antičke Persije, kada su parovi 30 dana nakon njihovog venčanja pili medovinu svako veče. Zvali su ga „mesec meda“ , a što je kasnije dobilo naziv medeni mesec. Oni su svoju tradiciju shvatali toliko ozbiljno da, ako je beba bila začeta u toku meseca i potom bila rođena devet meseci kasnije, zasluge su išle onome koji je napravio medovinu. Za medovinu se takođe verovalo da donosi mudrost i hrabrost onima koji je piju. Kelti su ga pili negde oko 500. A.D. Ovo piće su pili Asteci i Maje. Sa naučne strane gledišta, med sadrži značajne količine B vitamina, proteina i azotnih oksida koji promovišu zdrav reproduktivni siste.

Izvo: Listverse

Foto: Yayimages

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.