Kakva budućnost nas očekuje: Planeta pod vodom

0

Svaki kontinent na planeti u poslednjoj deceniji je pretrpeo veći ili manji poremećaj pod uticajem klimatskih promena, ali ako je verovati naučnicima, posledice globalnog zagrevanja Zemlje mogle bi da budu i katastrofalne: led sa Grenlanda bi mogao potpuno da nestane, čime bi se povećavao nivo mora za više od 30 stopa, kišna šuma Amazon postala bi savana, a Australija bi već do 2020. godine, mogla da doživi gubitak Velikog koralnog grebena, ukoliko se korali ne budu adaptirali na toplije vode.

Najvećem delu Afrike za oko 30 godina biće uskraćena voda, a topljenje snega na Alpama pogodiće i tri petine divljeg sveta, kome preti iščezavanje.
Brojni svetski naučnici predviđaju kataklizmu planete izazvanu globalnim otopljavanjem

Da li je globalno otopljavanje planete najveća opasnost 21. veka niko sa sigurnošću ne zna, ali činjenica je da previsoke temperature, cikloni i druge vremenske nepogode već prave ozbiljne probleme u poljoprivredi, a ako je verovati upozorenjima naučnika, uskoro bi mogao da strada i ceo lanac proizvodnje hrane, te bi dobar deo čovečanstva mogao da ostane bez hrane.

Ovu alarmantnu tvrdnju izrekli su u UN i najeminentniji svetski naučnici i meteorolozi, a sa njima se složila čak i Svetska banka.

Ono što sam video zastrašujuće je kao iz naučno-fantastičnih filmova, pa čak i strašnije, jer je stvarno – rekao je generalni sekretar UN Ban Ki Mun posle obilaska Antarktika.

Omorina na Aljasci
Pre izvesnog vremena, najseverniju američku državu Aljasku je zahvatio topli talas. U najvećem gradu Enkoridžu zabeleženo je 26 stepeni Celzijusa, a u drugim delovima Aljaske bilo je još toplije. U Talkitni na severu izmereno je rekordnih 35,5 stepeni, a blizu tog grada je nezvanično zabeleženo 36,6 stepeni, što je najviša temperatura ikada izmerena na Aljasci.

Naučnici i zvaničnici vlada Međuvladinog panela za klimatske promene, sačinjenog od 130 država, saželi su otkrića izneta u tri izveštaja na više od 3.000 stranica objavljenih pre mesec dana, koja se odnose na globalno zagrevanje. Tako su predvideli da će do 2030. godine 40 odsto obradive površine Zemlje biti potopljeno. Porast globalne temperature od jedan i po stepena Celzijusa, po pretpostavkama naučnika, mogao bi da otopi zonu večitog leda i u Sibiru, koji prekriva 24 odsto kopnene mase na severnoj hemisferi Zemlje, a ispod njega je stotinu gigatona ugljen-dioksida i metana, čije bi odlazak u atmosferu doveo do još ubrzanijeg otopljavanja planete.

Istina je da brojni svetski naučnici predviđaju kataklizmu planete izazvanu globalnim otopljavanjem i da uveliko upozoravaju na moguće posledice, ali nisam siguran da je to otopljavanje baš toliko ubrzano – kaže srpski meteorolog Branko Sparavalo, koji dodaje da ipak nije toliko u materiji klimatskih promena.

S druge strane, profesor Lord Stern iz Londonske škole za ekonomiju, za britanski „Gardijan“ predviđa da je već sada izvesno da će se do 2100. godine srednja temperatura povećati za više od četiri stepena Celzijusova.

Ugroženo i pivo Bez vode nema života, to smo davno naučili, ali ništa nam ne garantuje da ćemo je i dalje imati s obzirom na brzinu kojom se glečeri tope. Prema istraživanju koje je 2010. objavio američki Nacionalni savet za odbranu resursa, do polovine veka trećina SAD suočiće se sa nestašicom vode. Još jednom piću, omiljenom među muškarcima, preti nestanak. Naime, jedan od osnovnih sastojka industrije piva je na udaru klimatskih promena – hmelj, koji neće odoleti porastu temperatura, pa neće biti ni piva!

Takvo zagrevanje poremetiće živote miliona ljudi širom planete, vodeći do masovnih migracija i sukoba – upozorava Stern.

Posledice globalnog zagrevanja planete vidljive su i u Srbiji. Svetski klimatolozi upozoravaju da je jedna od oblasti koja se najbrže zagreva na Zemlji i regija u kojoj je smeštena Srbija, dunavsko-karpatski basen, pa se ide do fatalističkih predviđanja da bi Vojvodina opet mogla da postane Panonsko more!?

Zapremina vode u polarnim kapama oscilira u periodima od 30 godina. To su uobičajeni ciklusi povećavanja i smanjivanja količine leda. Dakle, topljenje nije nepovratno. Nema razloga da brinemo o katastrofi i scenariju potapanja Panonske nizije, jer se to sigurno neće dogoditi tokom našeg životnog veka, eventualno kroz nekoliko desetina hiljada godina – rekao je za medije Nedeljko Todorović, meteorolog RHMZ.

Izvor: Vesti online

Foto: yayimages

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.