Zašto su psihopate uspešnije u životu?

0

Psihopatsko ponašanje moglo bi vam pomoći u karijeri ili ljubavnom životu. Ovakva je izjava prilično kontroverzna, ali upravo je ona temelj knjige "The Good Psychopath’s Guide to Success", Andyja McNaba i Kevina Duttona.

„Želeo sam srušiti mit da su sve psihopate loši ljudi. Istraživanja sam vršio sa hirurzima, vrlo uspešnim menadžerima, advokatima. Gotovo svi oni imali su psihopatskih osobina, ali su ih oblikovali tako da ih one čine boljima u onome što rade“, kazao je Dutton, profesor s Oxforda.

Kroz svoje je istraživanje naišao na penzionisanog narednika i autora bestsellera Andyja McNaba, koji je u testovima pokazao da poseduje mnoge „karakteristike psihopata“, uključujući nesposobnost za kajanje, nemilosrdnost, neustrašivost, impulsivnost, smanjenu empatiju i izraženo samopouzdanje, piše Telegraph.

„Ne postoji samo jedna karakteristika koja čini psihopata. Želite o tim osobinama misliti kao o dugmićima na miks pultu, gde neke možete smanjiti, a neke povisiti, zavisno od situacije u kojoj se nalazite. Ako su svi na maksimumu, onda ste disfunkcionalni psihopata. Biti psihopata nije crno-belo, to je čitav spektar“, objasnio je Dutton te citirao upravo jednog od disfunkcionalnih psihopata (koji je na odsluženju životne kazne zbog nekoliko ubistava): „Rekao mi je: 'Mi nismo loši, samo imamo previše dobre stvari'“.

Stoga, McNab savetuje kako bi se u svakodnevnim situacijama trebali ponašati ako želite biti uspešni, odnosno koje „psihopatske osobine“ treba pokušati koristiti.

U poslu

Fokus

Sposobnost koju psihopati imaju da „ugase“ empatiju i blokiraju tuđe emocije čini ih najboljim „rešavačima“ u stresnim i kriznim situacijama.

Neustrašivost

Nepostojanje straha, koje je redovno karakteristika psihopata, ljudima jako puno može pomoći na radnom mestu, kaže Dutton, koji čitateljima postavlja pitanje: „Šta biste uradiči u ovoj situaciji da vas nije strah? Ako bi to bilo tražiti povišicu ili nazvati nekoga koga se ne usudite, znajte da funkcionalne psihopate imaju prednost jer mogu svoj strah suzbiti“.

Nedostatak empatije

Važno je, kaže McNab, ne „ugasiti“ empatičnost do kraja: „Ne želite ljude sve vreme preveslavati. Oni budu oštećeni jednom, ali vi zauvek jer vam više nikad neće verovati. To je razlika između dobrog i lošeg psihopata: znati kad povećati empatiju i kad je 'ubiti'“.

U vezama

Neustrašivost

Jedan disfunkcionalni psihopata s kojim je Dutton radio sa svojim bi se prijateljima u izlasku znao rakmičiti u tome tko će prići više devojaka, ali ne zbog što više brojeva telefona, nego zbog odbijanja: „Jednom kad se naviknete na odbijanje, više ne boli, shvatite da nije važno. Tad vam poraste samopouzdanje i počnete prilaziti svima i pritom odajete dojam osobe kojoj nije preterano stalo te vam se počnu nizati uspesi“, pojasnio je.

Nepopustljivost

„Problem s puno veza je u tome da se ljudi u njima zadržavaju i kad znaju da im je bolje da prekinu. Morate znati kad treba odrezati“, kaže McNab, čovek koji se ženio pet puta (ali s trenutnom je ženom u braku 14 godina).

Samopouzdanje

Psihopate nemaju problema sa „samostalnim pohodima“, što je dobra stvar jer u toj priči ne postoje prijatelji koji će vas sputavati: „Vaši prijatelji možda puše i piju sve vreme dok se vi pokušavate dovesti u formu. Morate biti spremni ponekad izdvojiti se iz mase. To ne znači da se s njima trebate prestati družiti, samo je zdravo svako malo biti sam sa sobom“, poručuje Dutton.

Ali, i kod samopouzdanja je najbitnija ravnoteža, napominju autori, dodajući za kraj da se svi oni koji misle da će njihova knjiga stvoriti hrpu novih psihopata ne trebaju brinuti: „Nemamo nameru pretvoriti društvo u društvo psihopata. Ovo je za ljude koji dugmiće na miks pultu imaju do kraja smanjene i trebaju ih podignuti“.

index.hr

Foto: yayimage

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.