Jevanđeoski Eurosong

0

Kako je Eurosong tradicionalno porodični događaj, prilika da se familija okupi, nasmeje, popije i opusti jedno neradno veče, prva mi je briga bila kako će tradicionalni srpski domaćini objasniti svojoj deci pobedu diva verzije Isusa.

Dakle, na najvećem, najzabavnijem a sigurno naj trash muzičkom evropskom festivalu, pobedila je diva verzija Isusa. Na stranu Isusova šminka i „wurst“ na štiklama (cause you think being a girl is degrading, što ono reče Madonna), kako vam se dopala pobednička pesma? Meni jeste. Čuj, da će da traje ko Lenonov Imagine, to teško, ali da je baš kompletno sranje, nije. Posebno imajući u vidu da je u pitanju Eurosong, na kome je najčešći stih la la la (u jednoj pesmi, izbrojaše ljudi, čak 126 puta) a rizik za dobijanje fotoepileptičnog napada prilično visok. Ako je nešto u finalnoj večeri ovogodišnjeg Eurosonga kontroverzno i skandalozno, onda je to svakako druga pozicija Holandije. No, seriously? Otkud onoj buđaveli od balade i holandskim Kalemberu i Izoldi onoliki poeni?!

Prateći finale, uz podrazumevanu činiju grickalica i limenku pića, s mozgom na sleep mode-u radi uštede dragocene mentalne energije a i jer sarkazam bolje vrca u tom stanju (i ovo ne kažem kako bih se ogradio da sam „pratio Eurosong jer nije bilo ničeg drugog, inače, bože sačuvaj, ne bih nikad“) stekao sam utisak da ovogodišnja selekcija i nije bila do te mere jeziva. I eto u njoj takvoj, relativno dobroj, učinilo mi se da Končita zaslužuje da pobedi.

Kako je Eurosong tradicionalno porodični događaj, prilika da se familija okupi, nasmeje, popije i opusti jedno neradno veče, prva mi je briga bila kako će tradicionalni srpski domaćini objasniti svojoj deci pobedu diva verzije Isusa. Mislim, tradicionalne hrišćanske vrednosti su očigledno narušene. Ili nisu? Mene uvek zbune te hrišćanske metafore i tumačenja. Isus je imao dvojicu tate, recimo. A i začet je i vantelesno i netelesno – Sv. Duh se eto nekako samo ovaplotio u Marijinoj materici. A i rođen je nekakvim carskim rezom iza koga čak ni ožiljak nije ostao. A nosio je i haljinu. Doduše, manje glamuroznu od Končitine, ali na taj kroj, dugu, belu, malo strukiranu. Što bi hrišćani rekli, kontekstualizujte malo stvari – da se Isus sada vrati, pa bila bi valjda i neka šljokica?!

Ali eto, hrišćani i vrli domaćini imaju strašan problem i sa idejom porodice koju čine dvojica tata, i sa vantelesnom oplodnjom i sa bradatim muškarcima u haljinama. Kladim se da su Palma i ala Palma koji su evo (aleluja!) zahvaljući Eurosongu sinoć pored Mocarta otkrili još jednog austrijskog šatorskog zabavljača (šta ti je informatičko doba!) unuke sinoć pitali „jel u takvu Evropu ‘oćete?!?!“. Posle čega je, to smem da se kladim, uz tanko seckan Wurst i svakojako drugo meze, usledio lament nad lošim plasmanom poljskih mlekarica. Već imam viziju kako jagodinski sekretar Jedinstvene Srbije, organizuje nastup poljskih Modelsica u lokalnom domu kulture nakon čega je predviđen obilazak famoznog zoo vrta u pratnji 50 izabranih jagodinskih neženja, sa užinom pred kavezom s majmunima – nastava u prirodi, ako me kontate.

Deo zabave mi je uskraćen, zbog toga što sam pratio prenos francuske televizije. Komentatori su divu Isusa pominjali kao apsolutnu zvezdu ovogodišnjeg Eurosonga, i trtljali nešto o „slanju poruke“. Zvuči kao neka politički korektna evropska spika, ali zapravo je bilo prilično dosadno, eto tek da se priča, kako obično u tim prenosima i biva. Nikakvog posebnog uzbuđenja nad bradom i štiklama. A čuj, odkad su još Francuzi nosili štikle i perike, stvarno bi bilo u najmanju ruku neumesno da su nešto komentarisali.

Čitam da je kod nas bilo uzbudljivije. Falila mi je ta ortodoksna heteronormativna dimenzija. Bilo bi mi zabavnije. Čujem pominjali su se cirkus, freak show, bizarnosti, da je bilo zgražavanja i zblažavanja koliko ti pravoslavna duša ište. Eh, fariseji i licemeri! Zašto vidite truna u oku brata svojega, a u svom brvna ne vidite?! Pa otkad smo još mi bradatu ženu slali na Eurosong?! I to dva puta !!! Željita MaX Factor Joksimović je sinoć, romantičarski zamišljam, krišom poslala sms s rednim brojem 11.

Srpske LGBT organizacije prete da će se žaliti, ukoliko se RTS ne izvini, Republičkoj Radio difuznoj agenciji. Kojom predsedava pop. Koji je za četiri meseca neradenja ništa na tom mestu primio 6.800 evra. Vaših evra! Poreskih. Kad smo već kod bizarnosti i freak show-a.

Ispadoh ja sad nešto neviđeno proevropski opredeljen, a nisam. Mnogo me je nerviralo kad su izviždali Rusiju u polufinalu. Jer navijam za nju u ovom novom EU sranju. Izvinite Ukrajinci, stvarno nije lično, pored toga što vam pesma bila trula. Jedino mi ona koreografija s čovekom hrčkom bila simpatična. Nekako je simbolična, kad je reč o vašim odnosima sa EU. Samo vi trčkarajte po krugu. Sad će šargarepica. Barem kolut ili dva. Nije protiv vas, protiv Amerike i Brisela je. Mislio sam da ne postoji sila koja bi me naterala da potrošim 0.70 evra na Austriju, posebno ne na stogodišnjicu izbijanja Velikog rata gde joj je ratni cilj bio, citiram, „zatiranje Srbije“. Kad ono …

Isusoliko-sisolika diva, podignute ruke, prodorni proročki glas, upereni beli laseri u efektu „preobraženje na gori Tabor“ i pesma o vaskrsnuću … I rise up to the sky, you threw me down but Im gonna fly … poetika formata Otkrovenja Jovanovog. A na to sam slab.

Tumačili je kako god, Evrovizija je, u velikom obimu, društveni pečat vremena, merilo onoga što je društveno prihvatljivo, kao i odraz evropske kolektivne psihe. U prvim godinama postojanja shvatana je s najvećom ozbiljnošću i poštovanjem. Publika bi dolazila u večernjim odelima i balskim haljinama. Pesme su uglavnom bile konzervativne, tek povremeno začinjene pratećim vokalima ili plesnom izvedbom. Ovo u suštini odražava konzervativnu kulturu Evrope tokom šezdesetih godina prošlog veka. Uprkos pojavljivanju “dece cveća” krajem šezdesetih, Evrovizija je ostala po strani. Ovo stanje se menja 1974. godine s pobedom ABBA, koja se vidi kao prva velika evrovizijska prekretnica. Od elitnog ozbiljnog festivala pretvorila se u sveopštu narodnu feštu. Takmičenje je danas i svojevrsni test društvene prihvatljivosti kroz često kontroverzne nastupe pojedinih zemalja. Austrija je pobedila iako nije od onih zemalja koje mogu računati na blokovske glasove – za nju nema ko da glasa. Rusija je dobila mišljenje mnogo bolje i delotvornije od zviždanja publike u dvorani. A poslata je i poruka, u jevanđeoskom pakovanju. Na vama je da tumačite, u zavisnosti od toga kako stojite s parabolama. Il su vrednosti urušene ili se stvaraju. Po volji vam.

Foto: Fotomontaza

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.