WWF-Svetski fond za prirodu u Srbiji poručuje: Poplave upozorenje da su neophodna dugoročna rešenja

0

“WWF-Svetski fond za prirodu u Srbiji izražava veliko žaljenje zbog velikih ljudskih i materijalnih gubitaka koji su zadesili Srbiu i okolne zemlje. Naše misli su sa porodicama nastradalih”, izjavila je Duška Dimović, direktorka programa WWF-a u Srbiji povodom nezapamćenih poplava koje su opustošile Srbiju i odnele brojne ljudske žrtve.

Pored gubitka ljudskih života i velike materijalne štete, postoji i velika bojazan da bi posledice poplava mogle prouzrokovati dodatne probleme po zdravlje ljudi ako bi došlo do plavljenja termoelektrane, izlivanja hemikalija iz fabričkih postrojenja ili isplivavanja nagaznih mina zaostalih iz rata u Bosni.

Najskoriji izveštaj Međuvladinog panela o klimatskom poromenama (Intergovernmental Panel on Climate Change-IPCC) najavljuje da će se Evropa tek susretati sa teškim vremenskim uslovima, uključujići i razarajuće poplave. Primer poplava u regionu ukazao je na potrebu za ekološkom praksom upravljanja poplavama kako bi se naselja zaštitila od ekstremnih vremenskih prilika. Kao dugoročno rešenje neophodno je rekama “vratiti plavna područja”, objašnjava WWF.

Plavna područja služe kao prirodni rezervoari koji omogućavaju skladištenje velikih količina vode i iz njih se voda postepeno i bezbedno oslobađa u rečne tokove, kao i u podzemne vode. Ukoliko se plavna područja odseku od rečnih korita, u tom slučaju se smanjuje njihov potencijal zadržavanja poplavnih voda i samim tim rizik od poplava je veći”, smatra Duška Dimović, direktor programa WWF-a u Srbiji.

Neophodan je jedinstven i transparentniji pristup upravljanja poplavama, svi društveni, ekonomski i ekološki faktori se moraju uzeti u obzir kako bi se našla dugoročna rešenja i nekadašnja plavna područja povezala sa rekama.

Ako bi se plavnim područjima vratila njihova prirodna uloga i kapacitet da zadržavaju vodu, to bi ublažilo efekte poplava, a i troškovi od šteta izazvanih poplavama bi bili manji. Osim toga, bila bi obezbeđena dobrobit za prirodu, ljude i lokalnu ekonomiju. Analiza potencijala obnove plavnih područja pokazuje da je najprihvatljivije obnoviti nekadašnja plavna područja, a svaka zemlja bi trebalo da proceni u koja područja bi trebalo ulagati kako bi što više ublažila rizik od poplava”, dodala je Duška Dimović.

Prirodna rešenja su dugoročnija, efikasnija i zahtevaju manja ulaganja nego podizanje rečne infrastrukture. Do sada se ovo pokazalo kao najefektivnije i najekonomičnije rešenje. U našoj zemlji dobri primeri kako zaštićena područja mogu smanjiti posledice poplava su specijalni rezervati prirode “Gornje Podunavlje”, “Obedska bara”, “Koviljsko – petrovaradinski rit”, “Karađorđevo” i “Zasavica”, kao i Park prirode “Lonjsko polje” u Hrvatskoj, velika retencija koji štiti kako Beograd, tako i Zagreb od poplava.

Foto: Beta, AP Photo

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.