POPLAVE U SRBIJI: Primer prirodnog i dugoročnog rešenja

0

WWF – Svetski fond za prirodu u Srbiji, izrazio je veliko žaljenje zbog velikih ljudskih i materijalnih gubitaka koji su zadesili Srbiu i okolne zemlje, ali i bojazan od dodatnih problema po zdravlje ljudi.

Pored gubitka ljudskih života i velike materijalne štete, postoji i velika bojazan da bi posledice poplava mogle prouzrokovati dodatne probleme po zdravlje ljudi ako bi došlo do plavljenja termoelektrane, izlivanja hemikalija iz fabričkih postrojenja ili isplivavanja nagaznih mina zaostalih iz rata u Bosni.

Kako navodi WWF, najskoriji izveštaj Međuvladinog panela o klimatskom poromenama (Intergovernmental Panel on Climate Change-IPCC) najavljuje da će se Evropa tek susretati sa teškim vremenskim uslovima, uključujući i razarajuće poplave.

Primer ove najveće katastrofe kod nas i u regionu ukazao je na potrebu za ekološkom praksom upravljanja poplavama kako bi se naselja zaštitila od ekstremnih vremenskih prilika. Kao dugoročno rešenje neophodno je rekama “vratiti plavna područja”, objašnjavaju iz WWF.

“Plavna područja služe kao prirodni rezervoari koji omogućavaju skladištenje velikih količina vode i iz njih se voda postepeno i bezbedno oslobađa u rečne tokove, kao i u podzemne vode. Ukoliko se plavna područja odseku od rečnih korita, u tom slučaju se smanjuje njihov potencijal zadržavanja poplavnih voda i samim tim rizik od poplava je veći”, smatra Duška Dimović, direktor programa WWF-a u Srbiji.

Neophodan je jedinstven i transparentniji pristup upravljanja poplavama. Svi društveni, ekonomski i ekološki faktori se moraju uzeti u obzir kako bi se našla dugoročna rešenja i kako bi se nekadašnja plavna područja povezala s rekama.

“Ako bi se plavnim područjima vratila njihova prirodna uloga i kapacitet da zadržavaju vodu, to bi ublažilo efekte poplava, a i troškovi od šteta izazvanih poplavama bi bili manji. Osim toga, bila bi obezbeđena dobrobit za prirodu, ljude i lokalnu ekonomiju”, dodala je Duška Dimović.

Prirodna rešenja su dugoročnija, efikasnija i zahtevaju manja ulaganja nego podizanje rečne infrastrukture. Do sada se ovo pokazalo kao najefektivnije i najekonomičnije rešenje. U našoj zemlji dobri primeri kako zaštićena područja mogu smanjiti posledice poplava su specijalni rezervati prirode “Gornje Podunavlje”, “Obedska bara”, “Koviljsko – petrovaradinski rit”, “Karađorđevo” i “Zasavica”, kao i Park prirode “Lonjsko polje” u Hrvatskoj, velika retencija koji štiti kako Beograd, tako i Zagreb od poplava.

Foto: WWF

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.