IZMEĐU RADNIH AKCIJA I JAVNIH RADOVA: Sledi li posle poplava srpski „Nju dil”?

0

Da li bi masovni javni radovi i radne akcije zaista mogli da budu deo rešenja za saniranje posledica katastrofalnih poplava koje su zadesile našu zemlju? Ovu mogućnost prva je najavila Jorgovanka Tabaković, guvernerka Narodne banke Srbije. Rekla je da ovaj oblik angažovanja nezaposlenih ne zahteva volontiranje, već mogućnost da se za taj posao obezbede radni staž i penziono osiguranje.

Bilo bi dobro da napravimo nešto između radnih akcija i javnih radova koji su preko potrebni Srbiji – rekla je guvernerka u razgovoru za Tanjug.

Ova mogućnost odmah je otvorila nekoliko veoma važnih pitanja. Najpre to da li naš budžet može da izdrži te troškove ili bi oni bili pokriveni donacijama koje već pristižu i onima koje se očekuju?

Najpre treba reći da u našem komšiluku imaju slične predloge. Hrvatski zavod za zapošljavanje obavestio je nezaposlene sa područja pogođenih poplavama u ovoj zemlji da se prijave za javne radove. Plata koja se nudi je oko 460 evra bruto, a radnici se traže na period od šest meseci. Kod nas se o brojevima još ne govori, ali guvernerka je rekla da novac ne bi bio nepremostiva prepreka.

Ima sredstava da se ovakve akcije podrže, jer sve što je ulaganje u izgradnju i posao nije trošak nego investiciona potrošnja koja samo može da generiše nove i veće prihode u budžet – rekla je Tabakovićeva.

Valja ukazati da ovo što predlaže ona nisu samo volonterske omladinske radne akcije koje su ovde postojale u decenijama posle Drugog svetskog rata. Ona je predložila delom plaćen angažman, što budi asocijacije na Ruzveltov „Nju dil” iz Amerike tridesetih godina prošlog veka. Naime, zbog tadašnje ekonomske krize i velikog broja nezaposlenih, administracija predsednika Ruzvelta donela je niz mera koje su obuhvatile do tada neviđeno mešanje države u slobodno tržište i privredu, intervencionizam, jaču kontrolu banaka i industrije. A kako je najveći problem bila nezaposlenost, „Nju dil” je podrazumevao upravo plaćene masovne javne radove. Najveći su bili u dolini reke Tenesi gde su izgrađene hidrocentrale, brane, industrijska postrojenja. Sličnih primera bilo je i u Švedskoj, koja je takođe pribegla javnim radovima kako bi se odbranila od krize. Osim toga, i deo Hitlerove politike bili su masovni javni radovi.

Zapad se posle Drugog svetskog rata nije vraćao masovnim javnim radovima, dok su u bivšoj Jugoslaviji tek tada počele omladinske radne akcije. Najviše ih je bilo posle 1946. godine. Građeni su putevi, pruge, fabrike, uređivani i proširivani gradovi. Najveći poduhvat je izgradnja autoputa „Bratstvo i jedinstvo”. Deonica Beograd–Zagreb završena je 1950, a saobraćajnica koje se protezala kroz celu bivšu Jugoslaviju kompletirana je 1963. Radne akcije nastavljene su šezdesetih i sedamdesetih godina, a zatišje je počelo osamdesetih kada su porasli deficit i inflacija, i javila se potreba za opštom štednjom. Raspadom stare Jugoslavije, 1990. godine, ugasile su se i omladinske brigade, koje su bile nosilac omladinskih radnih akcija.

Danas nema ni političara niti ekonomiste koji će biti srećan ukoliko njegova zemlja pribegne javnim radovima. Jer, to bi značilo da je nivo krize i nezaposlenosti toliki da drugih poslodavaca sem države gotovo da nema, ili pak da su zemlju zadesile velike katastrofe koje se na drugi način ne mogu sanirati.

Ovdašnji ekonomisti kažu da je teško govoriti o javnim radovima dok država ne izađe sa konkretnim merama, ali uglavnom pozdravljaju ovakav predlog.

Ukoliko imamo u vidu entuzijazam ljudi u proteklim danima, podatak da je 50 odsto mladih nezaposleno, kao i to da će biti potrebno mnogo radne snage da se posledice poplava saniraju, meni javni radovi deluju kao smislen predlog – smatra ekonomista Mlađen Kovačević.

On dodaje da oni koji bi se odazvali pozivu na javne radove nisu stručnjaci, ali bi u saradnji sa građevinarima mogli da nauče da koriste neophodnu opremu.

Pretpostavljam da će biti i onih koji bi volonterski radili taj posao, a ukoliko država ponudi i dodatnu stimulaciju kao što se priča, očekujem solidan odziv – kaže Kovačević.

Osim toga, i jedan od najvećih svetskih ekonomista Pol Krugman već dugo je pristalica plaćenih javnih radova. On smatra da je uspon zapadne privrede počeo sa obnovom posle Drugog svetskog rata. Danas ekvivalent oporavku od tog rata on vidi u masovnim javnim radovima koji bi bili pokretač ekonomije.

U Nacionalnoj službi za zapošljavanje podsećaju da za sada nisu u mogućnosti da se izjašnjavaju o planiranim aktivnostima u ovoj godini, jer vlada još nije usvojila njihov program rada, a i na snazi je vanredna situacija. Podsećaju na to da je zbog prošlogodišnjeg rebalansa budžeta država znatno umanjila novčanu podršku za realizaciju mnogih programa zapošljavanja, pa tako i u oblasti javnih radova.

Prvobitno je bilo u planu angažovanje 306 poslodavaca i ukupno 2.271 osoba na javnim radovima, ali je usled nedostatka sredstava u budžetu i posle julskog rebalansa na kraju angažovano 1.629 građana, od kojih je 1.330 dobilo posao po redovnom javnom konkursu, a 299 po sporazumu sa lokalnim samoupravama. Što se tiče osoba sa invaliditetom, zahvaljujući ovoj meri u 2013. do posla je došlo njih 1.253 – podsećaju u NSZ-u. U 2012. angažovano je 4.115 lica i 2.012 osoba sa invaliditetom, a godinu dana ranije 1.163 osoba više i ukupno 1.418 osoba sa invaliditetom.

Kroz ovu meru nezaposleni se uglavnom angažuju da bi pomagali starima i socijalno ugroženim, ali i u oblasti zaštite i očuvanja kulturnog nasleđa, obnavljanju i izgradnju puteva, nasipa, kanala, mostova, kanalizacione i vodovodne mreže, sanaciji divljih deponija, čišćenju obala reka, jezera, kanala… Mesečno im se isplaćuju zarade prema stepenu stručne spreme i troškovi dolaska i odlaska sa posla. Angažman ne može da traje duže od šest meseci, a prioritet imaju korisnici novčane socijalne pomoći, mladi, višak zaposlenih, stariji od 50 godina, dugoročno i nezaposleni bez kvalifikacija ili niskokvalifikovani, osobe sa invaliditetom, pripadnici romske nacionalnosti, ruralno stanovništvo, žene, izbegla i raseljena lica, samohrani roditelji…

Izvor: Politika

Foto: Beta/Saša Đorđević

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.