Hrvatska i Slovenija biraju svoje evroparlamentarce
U izbornoj trci za prestižno mesto u važnoj evropskoj instituciji je ukupno 275 hrvatskih kandidata, medju kojima su bivša premijerka, bivši i sadašnji poslanici Sabora, aktuelni evroparlamentarci, ugledni lekari, preduzetnici, nezaposleni, penzioneri.
Politički vrh najmladje članice Unije ukazuje na važnost izlaska na evroizbore u svetlu činjenice da "nije nevažno" ko će donositi zakone po kojima će se živeti.
Oko 3,8 miliona registrovanih birača u Hrvatskoj i inostranstvu ove godine bira predstavnika manje nego prošle godine, s obzirom da se ukupan broj zastupnika u novom petogodišnjem sazivu EP smanjio sa 766 na 751.
Slovenija će se danas pridružiti ostalim članicama Evropske unije koje biraju svoje poslanike u narednom petogodišnjem sazivu Evropskog parlamenta, što će predstavljati uvertiru za vanredne parlamentarne izbore, najverovatnije, tokom leta.ž
Poziv za izlazak na birališta je dobilo oko 1,6 miliona gradjana Slovenije, od kojih se očekuje da daju svoj glas i odluče kojih osam političara će ih predstavljati u evroparlamentu.
Na glasačkom listiću će biti ukupno 16 lista, počevši od parlamentarnih partija do grupa kojima će ovo biti prvi izborni test, uključujući čak i listu koja je nastala iz Fejsbuk kampanje.
Prema istraživanju javnog mnjenja, na evroizborima najviše glasova mogu da očekuju stranke desnog centra, medju kojima najbolji "stoji" lista opozicione Slovenačke demokratske stranke.
Za naklonost birača bori se 25 hrvatskih lista, 18 samostalnih stranačkih i sedam koalicionih. U koalicijama na izbore izlaze i dve najjače stranke - Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) i Socijaldemokratska partija (SDP).
Svoje pravo birači će moći da ostvare na 6.337 biračkih mesta, 79 ih je u inostranstvu, a 6.258 u Hrvatskoj. U inostranstvu će moći da se glasa u 49 država.
Evroposlanike Hrvatska bira sistemom preferencijalnog glasanja - gradjani, osim odredjene liste, mogu da zaokruže i odredjenog kandidata s liste za koju glasaju.
Čitava zemlja je jedna izborna jedinica, a izborni prag iznosi pet odsto.
Izborna kampanja za Evropski parlament je, za hrvatske prilike, trajala
dugo, čak 47 dana, no za široku javnosti ostala je gotovo "nevidljiva", ocenjuje Hina.
Dodatno ju je u drugi plan gurnula katastrofalna poplava, koja je pre nedelju dana pogodila istok Hrvatske i ugrozila oko 30.000 ljudi.
Šef države Ivo Josipović pozvao je gradjane da izadju na evroizbore i poručio da izlaskom na birališta potvrdjuju da država zna i želi da brine o zajedničkim interesima Evropske unije, ali i interesima Hrvatske.
Pobedu očekuju stranke desnice predvodjene HDZ-om, oslanjajući se na rezultate istraživanja trenutnog "ukusa" gradjana opterećenih brojnim problemima.
Evroizbori će u velikoj meri, tvrde pozavaoci prilika u Hrvatskoj, definisati i političku budućost premijera i lidera SDP-a Zorana Milanovića.
Od ponoći je u Hrvatskoj na snazi izborna tišina koja će trajati do zatvaranja birališta, u nedelju u 19 časova, i do tada je zabranjena svaka izborna kampanja, objavljivanje procena rezultata, kao i prethodnih, neslužbenih rezultata izbora.
Izbori za EP ovih se dana održavaju u svm državama članica Unije.
Na izbore su prvi, 22. maja, izašli birači u Holandiji i Velikoj Britaniji, u petak Česi i Irci, danas biraju Letonci i Slovaci, kao i birači na Malti, dok su 25. maja izbori u svim ostalim članicama Unije. Izbori traju do nedelje u 23 sata, kada se zatvaraju poslednja birališta u Italiji.
Upravo zbog te činjenice i evropskih pravila, Državna izborna komisije će hrvatske rezultate objaviti tek u nedelju posle 23 sata, dakle nakon što se zatvore birališta u Italiji.
Prvi izbori za članove Evroparlamenta iz Hrvatske održani su 13. i 14. aprila prošle godine kada je, u skladu s odredbama iz Ugovora o pristupanju Hrvatske Evropskoj uniji, izabrano 12 članova. Pobedila je lista na kojoj je vodeća stranka bila opoziciona Hrvatska demokratska zajednica.
Izvor: Blic