Šta je ekološki otisak

0

Kada prepispitamo svoje navike i saznamo koje najviše štete okolini možemo da učinimo prve korake kako bi smanjili uticaj na planetu.

U vremenu kada su u fokusu javnosti teme kao što su siromaštvo i nezaposlenost, pitanja odgovornosti prema životnoj sredini deluju kao nešto što dugo neće „doći na dnevni red“, a reforme u oblasti životne sredine još uvek nisu prioritet.

Ipak, činjenice govore da su potrebe čovečanstva za prirodnim resursima oko 50 procenata iznad nivoa koji planeta može da podnese, a i Srbija živi iznad svojih prirodnih mogućnosti.Zato je veoma važno da smanjimo emisiju gasova koji pojačavaju efekat staklene bašte, kao i da svako od nas smanji potrošnju prirodnih resursa i time doprinese očuvanju prirode.

Posledica neravnomerne potrošnje resursa i drugih čovekovih aktivnosti koje narušavaju životnu sredinu su i klimatske promene. Prema rečima Duške Dimović, direktorke programa za Srbiju Svetskog fonda za prirodu (WWF) klimatske promene predstavljaju jedan od najalarmatnijih izazova današnjice, jer ukoliko nastavimo ovim tempom do 2050. godine će nam biti potrebne dve planete kako bismo zadovoljili godišnje potrebe za prirodnim resursima. Zato je veoma važno da promenimo svoje navike i napravimo izbore koji će biti manje štetni po prirodu.

Često imamo utisak da je očuvanje planete nešto što nije u našim rukama, a nismo ni svesni da nas se itekako tiče i da svojim redovnim aktivnostima utičemo na životnu sredinu. Svako od nas svakodnevno troši prirodne resurse planete, a potrošnja zavisi od toga gde stanujemo, kako putujemo, kojim se sredstvima prevozimo, koje namirnice koristimo i sl.

Upravo ekološki otisak nam pokazuje koliko resursa planete trošimo u odnosu na naše svakodnevne aktivnosti. Kada prepispitamo svoje navike i saznamo koje najviše štete okolini možemo da učinimo prve korake kako bi smanjili uticaj na planetu.

Ivana Todorović

Foto: PeterDenovo/yayimages

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.