Film i tabu – za sve postoji prvi put

0

Prvi put zaborava nema, kako u životu tako i na filmu. Naročito kada su kršenje pravila i tabua u pitanju.

Prva psovka na velikom platnu

Ne, nije led probio Ret Batler u filmu “Prohujalo sa vihorom” (Gone With the Wind, 1939) čuvenom replikom da ga, u slobodnom prevodu, baš boli uvo (Frankly, my dear, I don’t give a damn.) Celih 14 godina pre Batlera, u filmu “The Big Parade” Kinga Vidora čula se, za današnje uši prilično blaga psovka: “Proklete da su njihove duše (“Goddamn their souls”) . Četrdesetak godina kasnije, 1967. u adaptaciji Džojsovog “Uliksa”, u režiji Džozefa Strajka, prvi put se jasno čula “j*** se” krilatica na engleskom.

Prva scena seksa

Osamnaestogodišnja austrijska glumica Hedi Lamar ulogom u češkom filmu “Ekstaza” (Ekstase, 1933) izazvala je lavinu komentara. Čak dve scene za to vreme bile su više nego kontroverzne. Prva je ona u kojoj pliva gola u jezeru, dok je druga upravo scena seksa koja važi za prvu scenu takvog odnosa (ne uključujući pornografske filmove).

Veruje se da je ovo takođe i prvi film u kojem je svet mogao da vidi glumicu koja doživljava orgazam.

Prvi otvoreni homoseksualni junak

Homoseksualnost jeste bila prisutna u holivudskim filmovima tokom druge, treće i četvrte decenije XX veka, ali je uglavnom bila maskirana na raznorazne načine. Tek je, tada dvadesetogodišnji reditelj Kenet Angeru, svom filmu “Vatrometi” (Fireworks) 1947. predstavio gej junaka bez ikakvih ograda i nejasnoća u vidu seksualnog opredeljenja junaka. Zbog ovog filma, koji govori o osobama čija mladost protiče u skrivanju svog opredeljenja, Anger se našao i na sudu. Međutim, u konačnoj presudi Višeg suda u Kaliforniji, ocenjeno je da je u pitanju umetnički, a ne pornografski film, pa je reditelj prošao bolje nego što su mnogi očekivali.

Prvi poljubac između glumaca različitih rasa

Sve do sredine XX veka holivudska pravila zabranjivala su poljupce među glumcima i glumicama različitih rasa. Ali kako Stenli Kjubrik nikada nije mario za pravila, nije mu predstavljalo problem da i ovo prekrši. Tako su se u filmu “Poljubac ubice” (Killer’s Kiss, 1955) poljubili belkinja Ajrin Kejn i crnac Frenk Silvera. Ipak, s obzirom na svoju prilično svetlu put i ulogu koju tumači, publika na Silveru nije gledala kao na glumca koji igra afričkog izgnanika. Zbog toga je možda značajniji poljubac (čitaj – milovanje obraza) između meleskinje Doroti Dendridž i Britanca Džona Džastina u filmu “Island in the Sun” (1957) ili baš prvi pravi poljubac između Džejsma Šigeta, japansko-američkog porekla, i glumice Viktorije Šo u filmu “The Crimson Kimono”, dve godine kasnije.

Prvo “puštanje vode” u toaletu

“Psiho” Alfreda Hičkoka obeležio je celu jednu filmsku eru, ali u filmu nije bilo scena golotinje, bez obzira na to što se pojedini ključni delovi odvijaju u toaletu, preciznije – pod tušem. Ali ovaj film ostaće upamćen i po tome što se prvi put čuo zvuk puštanja vode u toaletu. Toaletna šolja videla se i ranije u filmovima, ali zvuk puštanja vode na veliko platno uveo je ipak Hičkok.

Prva scena sa nagom ženom

Izgubljeni film “Inspiracija” (Inspiration, 1915) Džordža Fostera Plata prvi je koji sadrži scenu gole junakinje, a da nije dokumentarnog, ili pak pornografskog karaktera. Posle toga prošle su decenije dok se evropski reditelji nisu odlučili za snimanje obnaženog ženskog tela. Primera radi, Ingmar Bergman je snimio toples scenu 1953. u filmu “Leto sa Monikom” (Sommaren med Monika), a franucski autor Žan-Pjer Melvil napravio je sličan potez dve godine kasnije u filmu “Bob le Flambeur”. Kada je anglosaksonski filmski svet u pitanju, led je posle Plata ponovo probio Majkl Pauel u kultnom filmu “Smrt u očima” (Peeping Tom), gde su sevnule grudi Pamele Grin.

Prva scena sa nagim muškarcem

Ženska golotinja je brzo prihvaćena, ali nago muško telo… Očigledno je Holivud imao problem sa obnaženim muškarcima, pa su tako filmovi “This Sporting Life” (1963) reditelja Lindsija Andersona i “Seconds” (1966) Džona Frankenhajmera bili cenzurisani zbog scena sa nagim glumcima. Cenzuru je uprkos sceni rvanja nagih Olivera Rida i Alana Bejtsa prošao tek 1969. godine film “Women in Love” Kena Rasela.

Prva scena nemontiranog smrtonosnog pucnja

Holivudska pravila nekada su nalagala da se snimak pucnjave i ubijanja junaka mora prikazati iz dva kadra: u jednom će se videti pucanj, a tek u drugom upucani junak koji pada. Verovatno je za legendarnog Serđa Leonea to bilo previše posla, pa je u svom čuvenom vesternu “Za šaku dolara” (Per un pugno di dollari, 1964) odlučio da prekrši to pravilo. Kameru je smestio iza Klinta Istvuda, snimajući ga dok puca na brojne zlikovce oko sebe. To je bio prvi put da je publika mogla da posmatra pucačke scene iz perspektive onoga koji drži oružje.

Prva scena krvavog smrtonosnog obračuna.

Da, bilo je i u crno-belim filmovima scena sa krvavim završnicama (opet je tu prednjačio pominjani Hičkok), ali su tek u filmovima u boji ovakve scene dobile na značaju. Počast treba odati kultnom filmu Artura Pena “Boni i Klajd” (Bonnie and Clyde, 1967), koji se završava ništa manje kultnom scenom u kojoj meci paraju odeću i razaraju tela glavnih junaka i omiljenih filmskih razbojnika. Filmska pucačina više nikada nije bila ista.

b92

Foto: Screenshot/Youtube

Ostavite komentar

Your email address will not be published.