Vojne letelice imamo samo na papiru

0

Prilikom nedavnih poplava, u javnosti su se pojavile nedoumice da li Vojska Srbije ima dovoljno kapaciteta da ostvari svoju treću ustavnu misiju pružanja pomoći stanovništvu prilikom elementarnih nepogoda, ali pravo stanje borbene tehnike nameće pitanje da li oružane snage Srbije mogu da obavljaju i svoju prvu dužnost -€“ odbranu zemlje.

Izvor agencije Beta, blizak komandi Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane potvrdio je pisanje Politike da Vojska Srbije od 24. maja ne raspolaže nijednim ispravnim lovačkim avionom zbog toga što iz Rusije nisu nabavljeni akumulatori za avione Mig-21 i Mig-29.

Iako se radi o nabavci sredstava koja koštaju desetak hiljada evra po kompletu, do zastoja u kupovini došlo je ne samo zbog nedostatka novca, već i zbog „veoma krutog i birokratizovanog sistema“ koji unedogled produžava javne nabavke, iako su čak i ruske eskadrile koje koriste avion Mig-29 prešle na nabavku akumulatora na civilnom tržištu.

Međutim, tvrdi isti izvor, stanje u vazduhoplovstvu je toliko teško da prevazilazi pitanje nabavke akumulatora, već preti da izazove ukidanje čitavog roda vojske zbog nedostatka letelica, goriva, rezervnih delova, pa čak i obučenog kadra.

Letelice imamo samo na papiru
Iako na papiru Vojska Srbije ima dve vazduhoplovne brigade u Batajnici, Kraljevu i Nišu i desetak tipova aviona i helikoptera u upotrebi, osim po pitanju helikoptera Gazela, svi drugi tipovi letelica ili ne lete uopšte, ili održavaju ispravnost u veoma niskom broju, nedovoljnom čak i za obavljanje osnovne letačke obuke.

Lovačka avijacija je krajem prošlog meseca obustavila letenje, ali ni pre toga stanje nije bilo mnogo bolje. Uprkos činjenici da je na stajanci batajničkog aerodroma više desetina lovačkih aviona Mig-21 i Mig-29, u realnosti su aktivna tri aviona Mig-21 (dva jednoseda i jedan dvosed) i isto toliko aviona Mig-29.

Njihove aktivnosti su do krize sa akumulatorima bile ograničene samo na održavanje osnovne trenaže i dežurstvo u sistemu PVO, koje se sada ne obavlja, verovatno prvi put nakon Drugog svetskog rata.

Ostali avioni Mig-21 ne lete zbog isteka vremenskog roka kojim je proizvođač ograničio period bezbedne upotrebe na 30 godina od dana uvođenja u naoružanje.

Dva aviona Mig-21 su imala produženje tog perioda za još godinu dana, odnosno dve godine, uz asistenciju predstavnika proizvodjača iz Rusije, ali jednom od njih već iduće nedelje ističe i taj rok, nakon čega će biti trajno prizemljen.

Iako raspolaže sa četiri aviona Mig-29, koji su preostali nakon NATO bombardovanja 1999. godine, Srbija je retko kada koristila više od tri aparata u isto vreme, uprkos remontu koji je obavljen pre nekoliko godina.

Jurišna avijacija Vojske Srbije raspolaže avionima tipa Orao i Supergaleb, ali opet samo na papiru, jer Orlovi ne lete već više od pola godine.

Nakon pada aviona Orao u Mrčajevcima, sredinom novembra 2013. godine, svi avioni tog tipa su preventivno prizemljeni, ali analize tog udesa i eventualne sistemske popravke ostalih aparata još nisu obavljene, pa avioni ne lete.

Pre nekoliko dana u vazduh se vinuo jedan Orao dvosed, ali nije reč o avionu iz jedinice, već o aparatu koji je par godina proveo na remontu, pa se sada obavljaju letna ispitivanja.

Što se tiče aviona G-4 Supergaleb, Vojska Srbije ima na raspolaganju desetak ispravnih letelica tog tipa, ali je problem s njima to što se godinama odlaže najavljena modernizacija i digitalizacija koja treba da omogući njihovo korišćenje do 2030. godine i obuku budućih pilota za savremene avione.

Naime, sa sadašnjim mogućnostima i sastavom panela instrumenata, koji su isključivo analogni, budući piloti ne mogu da se obučavaju za mlazne avione savremenih generacija koji isključivo imaju digitalne višenamenske instrumente.

Zato je odlučeno da se obavi modernizacija tog aviona, pre svega prostora kabine, ali je rok za raspisivanje tendera za taj posao istekao još krajem 2008. godine, a da se nije odmaklo dalje od planova.

Osnovni školski avion u ovom trenutku i dalje čini Utva-75, koja je na izmaku svojih višedecenijskih resursa i koja već treba da bude izbačena iz upotrebe.

Na njeno mesto treba da bude uveden avion Lasta 95 iz pančevačke Utve, ali se sa uvođenje tog aviona čeka jer i dalje nisu sprovedene planirane izmene u konstrukciji za koje je ocenjeno da moraju da se obave da bi se sprečilo ponavljanje udesa u kojem je 26. septembra 2012. godine poginuo major Goran Savić.

Ni u transportnoj komponenti vazduhoplovstva stanje nije mnogo bolje jer u ovom trenutku Srbija raspolaže sa samo dva ispravna aviona An-26. Ipak, jednom avionu remontni resurs ističe ove, a drugom sledeće godine. Iako bi oba aviona mogla da se remontuju i dalje, u budžetu za to nisu predvidjena sredstva pa je njihova sudbina neizvesna.

Što se tiče transportnih helikoptera, koji su veoma aktivno korišćeni prilikom nedavnih poplava, njihovo stanje je veoma teško i po pitanju brojnosti i po pitanju starosti.

Vojska Srbije koristi ukupno osam transportnih helikoptera – dva Mi-17 i šest starijih Mi-8. Prosečna starost helikoptera Mi-17 je 24 godine dok najmlađi Mi-8 ima 34 godine.

Izvor: Blic

Foto: youtube printscreen

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.