U kući velikog blata

Politika kao apoteoza laži, političari kao najveće estradne zvezde i ljudi, koji se u Srbiji, hteli mi to ili ne, često nepozvani, mešaju u svakodnevni život građana, odavno su ušli u viceve, dosetke, andegdote. Sreća, da ih još nema u narodnim poslovicama

Najnovija politička satira Indeksovog pozorišta u režiji Saše Latinovića „U kući velikog blata“ , u društvu čija je stvarnost često neverovatnija od bilo koje satire, nije samo još jedna novokomponovana pozorišna produkcija, već i svojevrsni ventil za vaskolike mase i jedinstvena prilika da se u zemlji, čiji politčari običan puk gledaju s visine, pozicije promene, makar na 75 minuta.

Predstava tokom koje možete, do mile volje, da jedete kokice, grickate semenke i suncokret, u režiji Saše Latinovića, po tekstu Sanje Ćosić i koscenariju Branislava Petruševića i Jugoslava Ćosića, smestila je one koji misle da se „oko njih sam svet vrti“ u „Kuću velikog blata“.

Glavni junaci Koja, Diksi, Doris, Tmoma, Članak, Mali Meda i Simče iz Zemuna su ostali bez para, i takmiče se za glavnu nagradu koja je u rukama Đankarle. Koja ne može noćima da spava jer ga muči koju slavu da stavi u ustav, Diksi pazari na pijaci papriku za 5.000 sa PDV-om, Tmoma nije imao detinjstvo, Članak uzgaja travu „banatski biser“, Meda čisti klozetsku šolju, ali mu je „savest čista“, Doris je lutak, a Simče Zemunac postaje razočarani apsi-asi-stent. U pomoć im priskače Velja Selja, ministar za Guču, ali ne može ni Selja da pomogne, pa ni referendum, Đankarla je odnela sve pare, jer nije dobila svog Mladića.

Dovoljno za prepunu salu Doma sindikata, jedan i po sat smeha, pa posle svi trk kući na pravog „Velikog brata“.

Ako očekujete od ove predstave duhovitu kritiku ljudskih mana s kojom su se vešto poigravali veliki komediografi poput Nušića ili Sterije Popovića, zaboravite na ovaj komad. Ako želite neobavezni i neopterećujuću zabavu u stilu, „e neka su ih baš nagazili“ ne propustite ovaj hepening i osim na sceni ne očekjte političare u publici.