Sajam hrane

0

Skromno, ali s misijom

Okrenuvši se našoj – etno hrani, Sajam hrane i pića  prilagodio se trendovima, nesumnjivo pozitivnim. Etno hrana – diskutabilan pojam, ali može da bude mudar poslovni potez ako se svi na pravi način angažuju

“Sajam etno hrane rezultat je dugogodišnjih pokušaja da upravo ono što ima dugu tradiciju, ono što znamo, osećamo i možemo, pretočimo u zakonski okvir, promovišemo u biznis i time ostvarimo profit“, reči su kojima je Anđelko Trpković, direktor Beogradskog sajma, pozdravio goste ovogodišnjeg Sajma hrane i pića, obeleženog novim etno imidžom. Iste reči, donekle, nagoveštavaju i misiju većine izlagača – fokusirati se na kvalitetnu proizvodnju organske hrane i domaćih specijaliteta, a zatim ih plasirati na inostrano tržište i time pozicionirati brend po imenu Srbija.

Obilazeći štandove, među kojima se retki izdvajaju atraktivnim dizajnom, može se primetiti da neki izlagači odgovaraju ideji Etno sajma, ali da ima i “zalutalih“. Ipak, ovo je početak objedinjavanja na jednom mestu svih koji veruju da budućnost naše zemlje leži u zdravoj, organskoj hrani, tako da je konačan skor u korist “onih sa idejom“.

Da je ova ideja za sada samo vizija hrabrih preduzetnika, kao i da je podrška države nedovoljna, potvrđuje nam Ivan Vuković, agronom i osnivač Unije za organsku hranu “Eko plus“, koja sarađuje sa kanadskom sertifikacionom kućom “OCPP/Pro-Cert“: “Ministarstvo za poljoprivredu je nedavno objavilo zakon za organsku hranu, ali to nije dovoljno. Oni hoće da formiraju svoj brend koji je još uvek nije priznat u svetu, posebno u okvirima organizacije IFOAM, koja udružuje sve svetske sertifikacione kuće. Tek na osnovu dobijenog sertifikata neke od ovlašćenih kuća, naš proizvođač može da plasira svoje proizvode bilo gde u svetu kao organske i to po tri puta većoj ceni u odnosu na konvencionalnu proizvodnju. Tu je naša budućnost, jer još uvek posedujemo zdravu, netretiranu zemlju.“

Međutim, neki se već lokalno udružuju u misiji brendiranja svog kraja kroz domaću hranu. Više proizvođača hrane i pića iz Valjeva i okoline okupilo se oko ideje jednog Valjevca – Dušana Mihajlovića. Projekat “Valjevski dućan – Zdrava hrana iz Valjeva“ uspeo je da okupi proizvođače mesa, pekarskih proizvoda, vode, mleka, piva, meda, konditorskih proizvoda, gljiva, smrznutog voća i lekovitog bilja oko ambiciozne ideje formiranja lanca prodavnica domaće hrane, s akcentom na tipične valjevske proizvode.

Kao endemičan, a na izvestan način čak i misteriozan valjevski proizvod izdvajaju se čuveni duvan čvarci. O brendiranju Srbije kroz endemične proizvode i jela, Jasmina Nestorović, predstavnik poznatog proizvođača duvan čvaraka i jedne od učesnica u projektu “Valjevski dućan“ – Klanice Divci, kaže: “Duvan čvarci već jesu brend, ali brend koji je zaštitio valjevski kraj. Pored duvan čvaraka, brend Srbije čine i domaći sir i kajmak, džemovi, ajvar, slatko, pa čak i med. Sve to bi apsolutno moglo da nas predstavlja u svetu i bilo bi pravi specijalitet tipičan za Srbiju. Međutim, podrška države nije dovoljna. Ali, postepeno se i ona sve više zanima, jer definitivno jedino što Srbija može da ponudi svetu jeste hrana. Nemamo tehnologiju, razvijeni inženjering, ali zato imamo zdravu domaću hranu.“

Kako Nestorović najavljuje, u toku sledeće godine u Beogradu će se otvoriti “Valjevski dućan“, koji će Beograđanima i turistima ponuditi najbolju domaću hranu iz srca Srbije.

Neki od izlagača budućnost srpske poljoprivrede i dobrog, domaćinskog biznisa vide u voću i povrću, neki u 100 odstotnim prirodnim frapeima, a ostali – u zamrznutim domaćim pitama, suvom mesu, ovčijem mleku, siru i maslacu, domaćim džemovima, integralnom brašnu. Većina insistira na tom famoznom “domaće“, a Rade Jovanović iz Beograda veruje u nešto “strano“ na čemu bi Srbija mogla da zaradi u Evropi – veruje u moć japanske lekovite pečurke šitake.

“Jedina naša šansa je u šitaki u svežem stanju. Zapad je pretrpan japanskom i kineskom suvom šitakom, jer oni nisu u mogućnosti da obezbede transport u svežem stanju. Problem kod nas je što ljudi nisu obavešteni i ne znaju šta je šitaka. Ona je kraljica među gljivama, ne gubi svoja svojstva termičkom obradom i dokazano je lekovita“, tvrdi gospodin Jovanović.

Ideja da se Srbija preusmeri na poljoprivredu i, konačno, na plasiranje zdrave hrane u svet, zajednička je svim izlagačima. Vizije kako sve ovo  ostvariti  različite su, a podrška države svima je neophodna. Ako je verovati jednom tragično nastradalom vizionaru, koji je po (istinitoj) legendi želeo da se u određenom trenutku povuče iz politike i krene da gaji paradajz, onda je budućnost Srbije definitivno u poljoprivredi. Koliko će vremena proći da se okrenemo sebi da bismo bili prijatelji svima, ostaje da se vidi.

Katarina Milovanović

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.