Jede iz kontejnera: Putuje Evropom i hrani se tuđim bačenim namirnicama
Njegov je razlog prilično plemenit - želi da podigne svest o tome koliko hrane bacamo, a dosad je već bio u Luksemburgu, Belgiji, Holandiji, Nemačkoj i Češkoj. Na putovanje je krenuo 14. aprila iz Pariza, a poslednja stanica biće mu Poljska.
Obilazi hotele, restorane, prodavnice.
Na svojoj je stranici nazvanoj La Faim du Monde (Svetska glad) kao glavni cilj naveo "na putu ću se oslanjati samo na hranu kojoj je sudbina da bude odbačena: od hotela, restorana, dućana, supermarketa i marketa, kako bi se smanjio otpad".
"Stvarno nisam mislio da se baca toliko koliko se baca. Čak i kad znate da se to dešava, još uvek je iznenađenje otvoriti kantu smeća i pronaći toliko krompira, voća, jogurta, ponekad posude od 500 ili 1000 litara napunjene hranom koja je dovoljno dobra za jelo ", ispričao je za Local.de.
Kad stigne u grad Dubanchet prvo potraži lokalne prodavnice i pekare koje mu mogu dati hranu koja bi se inače bacila. Ali samo mu na jednom mestu od 10 daju nešto za jesti. "Moram da nađem hranu brzo jer sam nakon silne vožnje biciklom umoran i treba mi energije. Najvažnije postaje da li mi je želudac pun ili prazan, nebitno je šta jedem", dodao je.
Besplatna hrana je nedostupna
Ono što je primetio jeste da kompanije ne daju besplatnu hranu. Većina vlasnika prodavnica mu je rekla da su proizvodi u kantama nejestivi. Osim toga, supermarketi većinom kante sa "otpadnom" hranom imaju unutra, a ako su napolju, zaključane su iza ograda ili prekrivene bodljikavom žicom.
Za vreme svoje potrage za hranom ponekad je koristio i natpis "La faim du monde", ali on nije uvek pomogao. Najteže mu je, kaže, bilo u Češkoj, gde je prošao 50-ak mesta pre nego što je uspeo da dođe do hrane. "U Češkoj je bilo najteže, ljudi jednostavno nisu razumeli koncept. Uzimanje smeća povezuju s beskućnicima. Na kraju sam uspeo dobiti puno hleba iz pekare, koji mi je potrajao pet dana".
Kako bi još više podigao svest o ovom problemu i kakav uticaj on ima na životnu sredinu, Dubanchet otprilike svaki 60 kilometara stane u lokalnoj školi. "Govorim deci koliko se neobnovljivih izvora svaki dan troši i da ćemo jednog dana ostati bez njih", objasnio je.
"Siromašni ljudi nemaju izbora"
Na svoje putovanje se odlučio nakon što je video jako puno gladnih ljudi za vreme posete Kolumbiji, jugoistočnoj Aziji i Tahitiju: "Bio sam bogat u siromašnim zemljama. Rastužilo me što su ti ljudi tako siromašni. Oni nemaju izbora. Nisu izabrali da budu siromašni. Pa sam odlučio da napravim nešto kako bih pokazao koliko hrane bacamo ".
Dubanchet veruje da smanjivanje otpada znači da je više hrane dostupno, a pritom se smanjuje i zagađenje i cena pojedinih artikala. "Na pokretanje ovog projekta motivisalo što sam video siromaštvo u ranjivim nacijama, koje često nailazi na ravnodušnost razvijenih zemalja", napisao je na svojoj stranici.
Ovo je njegov način protesta. "Ako proizvodimo manje, hrana će nam postati vrednija", zaključio je.
Izvor: Index.hr