POSLEDNJE PUTOVANJE BORE TODOROVIĆA: Profesionalac kojeg smo svi obožavali (FOTO + VIDEO)

0

Đenka iz “Maratonaca”, Bob iz “Vrućeg vetra”, Pik iz “Balkan ekspresa”, Gile iz “Sivog doma”, Golub iz “Podzemlja”, Ahmed iz “Doma za vešanje”, Stojan iz “Male”, Luka Laban iz “Profesionalca”… Likovi koje nam je kroz film, TV serije i pozorišne predstave dočarao Bora Todorović (84) upisani su zlatnim slovima u istoriju jugoslovenske glume.

Mogao je Bora da odigra još maestralnih uloga, da se nije umorio. Poslednjih meseci uživao je u ulozi dede malog Dejana, kojeg su mu podarili sin Srđan i snaha Ana. Nažalost, pogoršanje zdravstvenog stanja posle rutinske operacije dovelo je do moždanog udara. Ovu bitku slavni glumac nije uspeo da dobije…

Preminuo je rano jutros, posle nekoliko dana provedenih u komi, potvrđeno je za portal Nadlanu u Kliničkom centru Srbije.

Gluma u krvi

Rođen je u učiteljskoj porodici i u Beogradu 5. novembra, 1930. godine. Pošto je odustao od studija mašinstva, studirao je glumu u klasi zajedno sa Ljubom Tadićem, Slobodanom Cicom Perovićem i Markom Todorovićem kod profesora Joze Laurenčića.

Brat je slavne Mire Stupice, i otac je glumca Srđana Žike Todorovića i glumice Dane Todorović.
Njegov prvi pozorišni angažman bio je u Beogradskom dramskom pozorištu, ali je ubrzo otišao sa sestrom Mirom Stupicom i njenim tadašnjim suprugom Bojanom Stupicom u Zagreb. Na sceni Hrvatskog narodnog kazališta radio je četiri godine. Po povratku u Beograd igrao u Ateljeu 212 do 1983. godine; dobio je uloge u predstavama „Arsenik i stare čipke“, „Sprovod“, „Krmeći kas“, „Razvojni put Bore Šnajdera“, „Kape dole“”, „Druga vrata levo“, „Mrak i šuma gusta“, „Pseće srce“, „Radovan III“, „Maratonci trče počasni krug“, „Čudo u Šarganu“, „Audijencija Vernisaž“, „Veština“, „Povratak“…

Od osnivanja Zvezdara teatra bio član je njegove trupe.



“Igrao sam eho i stolicu”

Prisećajući se svojih glumačkih početaka, slavni glumac ispričao je za “Puls” kako je dobijao ponižavajuće uloge:

Moj uspešan početak je bio šest ili sedam godina posle završene Akademije. Počeo sam u pozorištu sa nekim statiranjem, iznošenjem tacni, a kao kuriozitet mogu da navedem da mi je prva uloga bila eho. A to znači da u komadu ‘Tri sestre’ kada ti mladi poručnici napuštaju jedno veoma pitoreskno selo, jer dobijaju prekomandu za Moskvu, na rastanku sa te tri sestre, malo tuguju i kažu: ‘Samo slušajte kakav je divan eho’, onda jedan glumac vikne: ‘Hop hooop’, a ja iza scene, upola glasa: ‘Hop hooop’. Onda on tri na drugu stranu, ja sa okrenem na tu stranu i opet on: ‘Hop hooop’, a ja opet upola glasa, veoma tiho odgovaram: ‘Hop hooop’. To mi je prva ponižavajuća uloga, a druga ponižavajuća mi je bila da glumim stolicu. Išao sam četvoronoške i kako glavni glumac, čija sam ja bio stolica, menja mizanscen, ja četvoronoške idem do tamo i namestim se da on sedne na moja leđa. Stvarno ponižavajuće.

Živeo sam lep i ispunjen život”

Najsrećniji trenuci u Borinom životu bili su rađanje dece Srđana, Dane i Tare.
– Možda je banalan odgovor, ali to je činjenica. Bilo je dosta srećnih trenutaka i nemam pravo da kažem da sam nezadovoljan svojim životom. Živeo sam lep i pun život, uspešan na sceni, a i privatno – izjavio je Bora u intervjuu za magazin “Stori”.

A onda se slučajno desilo da se u ansamblu ‘Ateljea 212’, gde je Bora počeo karijeru, jedan glumac ozbiljno razboleo i nije mogao da igra. Pošto više nisu imali nikoga, rekli su – ‘ajde da probamo sa Borom.

To je bio komad ‘Arsenik i stare čipke’ u kom sam napravio jednu sjajnu ulogu. E, kada sam se dokopao tog parčeta torte, onda sam postao glumac štreber. Nisam dozvolio da mi karijera krene nadole. Samo sam išao napred i postao sam i televizijski glumac. Inače, u našoj familiji, s obzirom na to da mi je i sestra Mira Stupica glumica, važi deviza: ‘Kada dete nije nizašta, baci ga na glumu’ – šaljivo je komentarisao bard našeg glumišta.

“Raduju me nagrade, vidim da sam dobro igrao”

Ljubitelji filmske umetnosti pamte ga po ulogama Đenke, pionira nove umetnosti filma i zagovornika novih sloboda u filmu „Maratonci trče počasni krug“; komičnog lopova i prevaranta koji preživljava ratne godine u „Balkan ekspresu“ do vođe „romske mafije“ u „Domu za vešanje“ i lika Luke Labana u „Profesionalcu“.
Podsetite se čuvene scene iz filma „Balkan ekspres“:

Za ulogu u predstavi “Maratonci trče počasni krug” dobio je Sterijinu nagradu i nagradu “Ćuran”, koja mu je pripala i za role u predstavama “Mrešćenje šarana”, “Pseće srce”, “Lari Tompson – tragedija jedne mladosti”. Nagradu “Zoranov brk” dobio je za ulogu u predstavi “Povratak”. Pre 12 godina dobio je nagradu “Pavle Vujisić” za životno delo.

Ovako je Bora briljirao u TV seriji „Diplomci“:

Njegove maestralno odigrane filmske uloge nisu prenebregli ni kritičari “sedme umetnosti”. Dobio je “Zlatnu klapu”, “Zlatni ekran”, „Gran prix“ (za ulogu u filmu “Profesionalac” u Kanu 2003. godine), filmsku nagradu Naisa za najboljeg glumca 38. Filmskih susreta u Nišu.

Za razliku od mnogih kolega, Todorović nikada nije krio da su mu sve nagrade u karijeri izuzetno prijale, kao i da mu nije mrsko da sebe gleda na TV-u:

Ja mogu to da gledam. Vidim da sam bio odličan. Stvarno, vidim da sam dosta dobro igrao. Ne žalim se. Obično glumac, kada gleda sebe, kaže: ‘U, majku mu, mogao sam mnogo bolje’, ali ja se sebi dopadam.

Uloga Đenke koju je odigrao u filmu „Maratonci trče počasni krug“ donela mu je veliku slavu:

Podsetite se Borinih glumačkih bravura u TV seriji “Vruć vetar”, u kojoj je igrao šarmantnog prevaranta Slobodana Boba Mihajlovića:

Povlačenje iz glume

Pre dve godine, u intervjuu za “Avaz”, Bora je priznao da mu je gluma malo dosadila:

“Srđan uvek tera po svome, i to ispadne najbolje”

Na pitanje da li sa sinom, Srđanom Todorvićem, takođe glumcem priča i o poslu, Bora je rekao:
– Imamo i neki profesionalni odnos. Obično mi donese scenario pa ja pročitam, dam mu neke sugestije. A on ništa ne prihvati od toga, odigra po svome i to ispadne najbolje!

Ne mogu više. Dosta je. Ne da ne mogu fizički i mentalno nego mi je, pravo da vam kažem, malo dosadilo. Dugo sam u tom poslu i vidim da neki lep život prolazi pored mene. Ima lepog života i bez glume. Ovako sam samo fokusiran na to. A tu sam neki put zadovoljan, neki put nezadovoljan… A nije ni pristojno više, pravo da vam kažem. Dosta je bilo, i previše. Nemam neki naročit motiv

Penzionerske dane provodio je na relaciji Bigovo (Crna Gora) – Beograd.

Družim se s ljudima koji su izvan pozorišta. Ne tendenciozno da su izvan pozorišta, jer ja još tamo imam mnogo drugova. Imam dosta mladih drugova s kojima sam igrao. Družim se i sa Milenom Dravić i Draganom Nikolićem. Sedim u kafiću, moj omiljeni je ‘Dalia’. S Draganom se viđam maltene svakog dana. Zabavljamo ljude u kafiću, mi se tobože nešto prepucavamo, a ustvari pravimo predstavu. Čitam knjige… Ne postoji neka uloga koja bi mogla da me izvuče iz ilegale. Likovi marginalaca su mi dosadili, a nikada nisam bio tip za klasične karaktere poput Šekspirovih junaka. Dobro mi je ovako…

Nadlanu

Foto: Printskrin sa Youtube

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.