Brzina tame

0

Kako pobeći od tame

Psihoanaliza jedne obične porodice, američkog sna, uticaj društvenih kriza na kidanje veza među ljudima i pre svega antiratna drama

Komad koji ima sve osobine umetničkog dela koje na momente, ruši tu nevidljivu, ali, ipak, sveprisutnu rampu između umetnika i publike.
Drama srpskog oskarovca Stiva Tešića, u režiji Branka Popovića, označena je kao svojevrsni pozorišni medaljon i delo koje je po svom karakteru najbliže dramaturgiji Tenesi Vilijamsa, ali i jednog Čehova. Svet je postao globalno selo, ljude muče isti ili veoma slični problemi, a Stiv Tešić se u ovom komadu i dalje, neki bi rekli, „bori protiv vetrenjača“ i zastupa neumornu ideju vere u čoveka – „moja religija je čovek … iako prosečan Amerikanac više veruje u kapitalizam“, govorio je Tešić.

„Brzina tame“ govori o posledicama rata. Priču će pokušati da vam saopšti Edi, sin nekih trgovaca nekretninama, čiji se roditelji svađaju pred svaki Božić ili Uskrs. Drama se dešava u rasponu od dva velika verska praznika u Sijuks Folcu u Južnoj Dakoti, gde žive ili “životare” bogate malograđanske porodice. A onda, jednog običnog dana, neko dolazi na ideju da se na gradskom Bregu gradi značajan građevinski objekat. Jednom gradnjom počinje da se urušava druga mnogo značajnija građevina – porodica. Teška i crna drama iz čije svake scene provejava žudnja za životom, ma kakav on bio, važno je da čovek živi i ide dalje. Lep može biti i život beskućnika, poručuje nam Tešić kroz lik Lua, ratnog veterana, čoveka bez krova nad glavom, koji ako doručkuje ne večera, a ipak voli da se seća mesečine koja se probiljala kroz skulpturu Henrija Mura dok je pokušavao da zaspi u gradskom parku…

Sjajne role Sonje Jauković, Hane Jovčić, Miodrag Krstovića, Ivana Bosiljčića. Maestralan Mihailo Janketić u liku Džoa, oca porodice. Pravo sagledavanje sve snage i nemoći jednog čoveka. Komad koji bi trebalo da pogledaju svi zagovornici oružanih sukoba, pre nego što donesu bilo kakvu odluku ili izgovore bilo kakavu besmislenu glupost, čije posledice mogu biti katastrofalne. Ali, oni, nažalost, nemaju ni vremena, ni pameti za pozorište…

Ako spadate u onih tri odsto posetilaca teatra, potrudite se da pogledate ovaj komad, možda nećete otkriti ništa maestralno, ali sigurno ćete pronaći način kako da se uhvatite u koštac sa nedaćama. Stiv Tešić se protiv njih borio na svoj način pisanjem, društvenim angažmanom, znanjem, ali i rvanjem koje je aktivno trenirao. Komad koji će vam pomoći da sigurno pronađete svoj metod i budete brži od tame. Ovim komadom se obeležava 10 godina od smrti Stiva Tešića. Vlada republike Srbije i Ministarstvo za dijasporu je od prošle godine uvelo i nagradu “Stojan Stiv Tešić“ za najboljeg srpskog pisca koji piše na stranom jeziku.

Danijela Tadić

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.