Marko Nastić

0

Dečak sa techno planete

Marko Nastić je 217. na DJ listi po evidenciji eminentnog „DJ Maga“, ispred imena kao što su DJ Hell, Plump DJs, Daft Punk, Tom Novy… DJ i producent, poslednje je ime koje je sa evropske techno scene, sledeći slovenske umetnike kao što su Umek i Valentino Kanzyani, isplivalo na internacionalni forum.

Reci nam nešto o svojoj radio-emisiji…

Moj rad na radiju ima predistoriju i moj motiv radio-angažmana je bio i jeste da pokušam da podelim svoj muzički izbor sa što širim krugom ljudi. Kako sada moja kolekcija sadrži gotovo 20.000 vinila i ogroman broj legalnih digitalnih zapisa muzike, prateći revoluciju na muzičkom tržištu, inspirativno mi je bilo da pored klubova različite muzičke stilove kojima sam okupiran predstavim slušaocima. Naravno da ja jesam, pre svega techno DJ, ali je moja muzička preokupacija mnogo šira i ubeđen sam da moji radio-nastupi to dokazuju u potpunosti. Hoću da kažem da je moj muzički izbor mnogo, mnogo, širi nego što bi neki to želeli da predstave.

Moja prva emisija na radiju „SKC“ koja se zvala „Dileje u kauču“ počela je krajem 2002. Kada je moj studio preseljen u BIGZ, prešli smo na radio „Venus“ i tu smo proveli skoro dve super godine. „Venus“ je bio lokalna stanica, emitovana samo u Beogradu.

Inspirisani emisijom na „Venusu“, u kancelariji moje izdavačke kuće smo okupili radio tim i emisiju slali u program preko 40 stanica širom Srbije, što je bio izazov ali i veliko iskustvo.

Napokon, od ove jeseni smo prešli na Radio B92. Posle moje turneje u Kolumbiji i Brazilu početkom naredne godine obogatićemo emisiju stranim gostima, web stranicama…

Pored mene, u emisiji su Dejan Milićević i Marko Milosavljević, kao rezidenti, pretpostavljam da ne moram da ih predstavljam posebno, ali zašto ne reći da sam sa Dejanom na sceni od početka, a da je moj imenjak Marko prva osoba na sceni s kojim se kada je muzika u pitanju razumem potpuno.

Nastupio si na jednom od najvećih i najznačajnih festivala elektronske muzike „I love techno“…

Svake godine se održava u Gentu u Belgiji. Festival je na ogromnom prostoru, kao naš sajam – ogromne su hale, ja sam nastupao u zelenoj sobi (Green Room), u najvećoj sobi, zajedno sa umetnicima iz berlinske agencije KneDeep koja i mene zastupa, DJ Rush, Pet Duo, Valentino Kanzyani… Ono što mi je bilo najzanimljivije jeste da je do mene na večeri bio i Kraftwerk koje obožavam.
Nema mnogo takvih događaja u svetu, samo je na našem stejdžu bilo oko 20 hiljada posetilaca, a cela produkcija je bila prosto famozna. Kad sam hteo da idem na drugi stejdž, kolima su nas vozili okolo, pošto nije bilo šanse prođemo kroz publiku… Dakle, kako da ga opišem… fenomenalno!

Šta nedostaje beogradskom clubbing-u?

Beogradskoj sceni fali da bude scena, fali sistematično bavljenje muzikom i muzičkim pravcima koji se mogu opisati kao muzika za klub, dakle i više klubova i više časopisa i više izdavačkih kuća, pa će biti i više umetnika i tada bi to bila scena.

Kada smo počinjali, kada smo bili pioniri klaberi na Balkanu, bilo je drugačije – radovali smo se žurci cele nedelje, skupljali novac da idemo na žurku… Sada više nema toga.

Atmosfera svuda van Srbije je kao u „Industriji“ nekad! Ko je išao u „Industriju“ seća se te atmosfere – takva je gde god da idem, jedino se kod nas promenila…

Prošle nedelje bio sam u Španiji, u Granadi i klubu Industrial Copera, svi su vrištali, i bila je ludnica!

Razmišljao sam gde su kod nas ljudi poslednji put tako vrištali… I onda sam shvatio da već nekoliko godina vise nema prave energije. Svuda gde odem, postoji neka pozitivna atmosfera – i ljudi se klubovima prosto raduju… Valjda će se pozitivna atmosfera desiti i u Srbiji.
Pored toga što fali scena postoji i problem nedostatka novca ali i veliki broj besmislenih besplatnih zabava koje organizuju velike Kompanije.

Tvoj najznačajniji nastup je…

Bio sam presrećan kada sam prvi put radio u „Industriji“. Kako se moja karijera razvijala trudio sam se da radim ono što verujem, nisam imao nikakvih nedoumica i stvar se desila. Doživljavao sam muziku i samo sam se muzikom bavio… Na primer, na festivalu „I love techno“ moji drugari koji su radili prvi put kao i ja bili su bledi i imali su tremu… Ja sam to doživeo kao da treba da odem tamo i napravim šou, i tako je bilo… Pokazalo se da kad mnogo razmišljam onda se neke dese drugačije nego sto sam želeo, a kad sam opušten onda ispadne super! Hoću da kažem da mi je svaki nastup najznačajniji.

Omiljene pesme koje obavezno puštaš u svojim setovima u poslednje vreme?

Nedeljno preslušam  barem oko 350 pesama, provedem u studiju po 40 sati … Kako su moja interesovanja zaista široka, različitu muziku puštam na radiju (u svojoj emisiji), različitu po klubovima gde puštam minimal i deep house, i naravno različitu na mestima gde puštam techno.
Na setove nosim uvek puno muzike, ali sam u poslednjih nekoliko setova  pustio:

1. MARKO NASTIC – SEXY / EAR MUSIC
2. PHEEK – SMALL PEBBLED FOREST / ARCHIPEL
3. SWEADISH STELL 10 YEARS VARIOUS LP / DRUMCODE
4. FLORIAN MEINDL – GLITCHY KATIE / RESOPAL RED
5. UMEK – UNKNOWN / UNREALISED
6. QUENUM & LEE VAN DOWSKI – THE JOINT ECHO ( DACHSHUND RMX ) / NUM
7. M.LINZATTI & S.LINZATTI – GOMIT SHIN / STOCKHOLM LTD 7
8. TADEO – DORADO ACIETE MOTOR / CMYK
9. MARK AUGUST – INSIDE MY HEAD / MEZZOTINTO
10. M.CARO & F.GARCIA – FAR AWAY ( J.CARDINI & SHONKY RMX ) / CROSSTOWN REBELS
11. MARK BROOM & BABY FORD – BUBBLE BATH / PURE PLASTIC 64
12. THEO PARISH – FALLING UP ( TECHNASIA RMX ) / SYNCRO
13. ICHUNDU – HEY ( TIEFSCHWARZ RETOUCH ) / SOUVENIR
14. LOCO DICE – RAINDROPS ON MY WINDOW / CADENZA
15. SAMUEL L SESSION – SINSTER / KLAP KLAP
16. KALIBER – KALIBER / KAL 8
17. SIEG UBER DIE SONNE – REGULAR / CYNOSURE
18. ALEXI DELANO & XPANSUL – BUBBLE IN VACUUM / TRUESOUL
19. B.SKILS & A.PIEETE – BETWEEN THESE WALLS / 100% PURE
20. DIETRICH SCHOENEMANN – SUICIDE HOUSE / SYNDIKAT 6

Kog DJ-a najviše ceniš?

Najviše cenim Marka Milosavljevića, Dejana Milićevića, Valentina Kanzyani-ja, Umeka… koji su mi i dobri prijatelji i s kojima se i privatno družim. To su ljudi kojima bez rezerve verujem i koje poštujem. Poučen sopstevnim iskustvom shvatio sam da se ljudi mnogo menjaju u ovom poslu (poslu DJ-inga), i da druženje sa nekim DJ-evima nije bila najbolja stvar koja mi se desila…

Izuzetno cenim Ricarda Villalobosa i Richie Hawtin-a. Rikarda sam slušao barem osam puta ovog leta, i svaki put je zvučao drugačije, i to je ono što mi se dopalo.

Nisu retki DJ-evi koji se ponavljaju i zvuče isto… Richija poštujem zbog izuzetne inovativnosti kada je tehnička strana u pitanju. Volim kad me neko „zbuni“ u muzičkom smislu.

Je l’ bi puštao na svadbi muziku?

Puštao bih. Zvali su me na neke svadbe, ali iskreno, bio sam zauzet. Za prijatelje bih uvek puštao, to mi je super.

Kad si zadnji put bio na nekom afteru?

Posle Ben Simsa. Rešio sam da ne idem više na aftere kad radim vikendom. Uglavnom sam petkom u Srbiji, onda sam subotom negde van, i onda je veliko maltretiranje da putujem, a da nisam spavao…

Nada Veljković

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.