Rambo Amadeus: Ekološka svest zavisi od stepena civilizacijske kulture

0

Muzičara Ramba Amadeusa najbolje znamo po satiričnim i sarkastičnim hitovima, kao i po kvalitetnim živim nastupima. Međutim, sve je prisutniji i u akcijama za očuvanje životne sredine i podizanje svesti o istom.

Da Srbija ima mnogo problema na ovom polju, veoma je očigledno, međutim ono što muzičar izdvaja kao gorući problem jeste svest.

– Mi imamo skoro sve resurse, imamo dobru klimu, a siromašni smo. A Holandija nema ništa osim peska, a bogata je. To je zbog nivoa svesti, jedne nataložene kulture koja se stotinama godina uzidava u zajedničku svest nacije. Kod nas je problem to što se, pre svega, ne prepoznaju problemi, ljudi olako pristupaju prije svega sebi, svom životu, pa onda i okolini – ističe Rambo Amadeus.

Dodaje i to da je našoj nauci ništa ne fali osim novca. Naime, imamo naučne institute koji ni po čemu ne zaostaju za svijetom. Ulaganje u nauku nije trošak nego investicija.

To su otvorene institucije u koje može svako da uđe. Problem je što vlast ne traži mišljenje struke. Ko god se pojavi na vlasti on misli da sve zna. Kako ističe, nije se dogodilo nikada da je neko došao na vlast i da je rekao „ok, ja nemam pojma o ovome, ja nemam pojma ni o ovome, ni o ovome, ruku na srce nemam pojma ni o čemu, sad ću za svaki temu da tražim odgovor struke”.

I to je glavni problem. Što nismo u stanju ni dijagnozu da postavimo, a kamoli da se lečimo.

„Najopasnija odlika primitivizma je to što primitivac mrzi bilo kakvo novo znanje, menjanje navika, mrzi sve što je drukčije od njega, menjanje načina mišljenja.“

Kao primer koji daje svojoj deci navodi separisanje smeća, tako što imaju posebnu kantu za plastiku i za papir i time rasterećuju glavno smeće, jer su ova dva elemnta dominantna. Tako praktično ne prljaju smeće koje može da se reciklira. Ostatke hrane bacaju u toalet jer je to organski, pa se najbolje razlaže u vodi. Ali, opet, to im ništa ne vredi jer posle sveg tog truda moraju da odnesu u kontejner koji je zajednički.

– Romi rade fantastičan posao, da njih nema mi bismo bili zatrpani smećem. U Beogradu su pogrešili što su stavili podzemne kontejnere. Ranije su svi ljudi koji su reciklirali smeće mogli normalno da otvore kontejner, uzmu šta im treba, a sad moraju da rone po nekim podzemnim kontejnerima. Zbog ovoga je 5.000 ljudi ostalo bez prihoda. A stari karton, staklo i plastika teže nalaze put do reciklaže – navodi muzičar.

Kako dodaje, sve stvari mogu preko noći da se reše samo kad bi svaki pojedinac postao preko noći pažljiv pošten, uviđavan i sa osećajem da može da doprinese zajednici.


















Ne dozvoliti starima da kvare mlade

Kako navodi muzičar, mladi su izvanredni, mozak im dobro radi, imaju dobru volju, međutim, kako ulaze u svet starih, on počinje da ih kvari, gube entuzijazam, ulaze u defetizam, polako zauzimaju stav da je sve besmisleno jer ih svet starih nepovratno kvari.

– U tom smislu, kad bismo mlade mogli da izolujemo od zaglupljujućeg uticaja starih, to bi bilo najbolje za razvoj. Djeca u vrtićima znaju više o reciklaži neko odrasli, ali teže je odraslima mijenjati navike nego djeci stvarati nove – priča naš sagovornik.

Kako dodaje, razlika između bogatih i siromašnih društava je što su bogati informisani i domaćinski raspolažu parama, a siromašna društva su neobaveštena, nevaspitana i nenamenski troše pare.

– U Srbiji je idealno da se teretni prevoz fokusira na železnicu i reku, kombinovani rečni prevoz Dunavom i Savom, ostalim pritokama i železnicom, da se železnički čvorovi prave uz luke koje su na rekama jer je to najjeftiniji i najekološkiji prevoz, najmenje se goriva troši po prevezenoj toni. Druga stvar, Srbija koristi dobar procenat obnovljivih izvora energije zahvaljujuči velikim hidroelektranama. Treba iskoristiti čitav hidropotencijal, početi praviti struju osim u Đerdapu, i u drugim manjim hidroelektranama, insistirati na tome i na geotermalnim izvorima energije. Čitava južna Srbija leži na toplim izvorima, u Vranjskoj i Jošaničkoj banji izvire topla voda od 90 stepeni, a ona se ne koristi za grejanje već otiče i energija se nepovratno rasipa.

Ja mogu dan i noć da govorim šta treba da se radi. Ništa se neće pomeriti na bolje sve dok ne dođe generacija koja ima dobru volju da zna da ne postoji zla sudbina nego samo loše radne i životne navike. Potrebn je da se tvori takav ambijent da ljudi napokon uživaju u radu, da im je na poslu lijepo, da imaju osjećaj da rade nešto smisleno – tvrdi Rambo Amadeus.

„Čovek mora da misli i da radi, da bude dobronameran, konstruktivan i da ne učestvuje ni pasivno u kriminalnim radnjama. Nemojte da se čudite zašto železnica propada ako ne tražite da vam kondukter napiše kartu, nego ga častite pola cene, pa da se vozite bez karte. Nemojte da se čudite što su vam ukrali bicikl ako ste pre toga kupili ispravan od nekog za 30 evra. Nemojte da se čudite što ima toliko lopovlka ako ste sebi dozvolilli da stvari kupujete ispod cene i „ispod ruke“.“

Kuća koja proizvodi energiju energiju za sebe
Muzičar se trenutno se bavi projektom Energy plus kuća.U pitanju je kuća koja sama proizvodi energiju za sebe, još joj ostane i viška en ergije za susednu kuću ili školu ili dom zdravlja.
Za kraj kaže ističe da je jako bitno decu treba vaspitavati da uživaju u radu, da je mnogo važnije kakav ti je odnos prema radu nego prema slobdnom vremenu, ako koncipiraš svoj posao da uživaš u njemu, da imaš dobre uslove rada.

– Čovek je plemenit ako počne da se loži na kvalitet. Ja bih mogao moje koncerte da snimam i bez proba i sa muzičaima koje bih plaćao tri puta manje, pa da mi ostane mnogo više para. Dve trećine publike to ne bi primetilo, međutim, ta neka unutarnja profesionalna i lična etika mora čoveka da tera da radi najbolje što može i da uživa u radu. Na Balkanu je dominanto da kažemo – da nešto “odradim”. Taj izraz odraditi ne postoji nigde na svetu. To je semantički i lingvistički potpuna papazjanija. Da se nešto ODradi znači praktično “undo”. Znači, bežati od rada, nešto uraditi da spolja izgleda da je urađeno, a da u stvari nije. I reč „ispoštovati”. To znači da zadovojite spoljnu formu, a da unutrašnjeg poštovanja nema. Te dve reči su dijagnoza drušutva – mi „odrađujemo” i „ispoštujemo”. Onog momenta kad počnemo da radimo i da poštujemo, stvari će biti bolje – ističe Rambo Amadeus.

Sa tim na umu, zaključuje da dok se to ne desi, nas će svaka kiša, suša, vetar, oluja, zaraza, gužva na auto-putu, puknuta guma, da onesposobi. Naime, imali smo katastofalne poplave kad je samo tri dana padala kiša, a sa klimatskim promenima u roku nekoliko godina, kiša će padati po 15 dana. I opet će svi da budu iznenađeni kad se to dogodi.

OVAJ INTERVJU JE AUTORSKO DELO I ZABRANJENO JE BILO KAKVO KOPIRANJE; UMNOŽAVANJE I OBJAVLJIVANJE U DRUGIM MEDIJIMA BEZ PISMENE DOZVOLE AUTORA​

Foto: Samir Delić

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.