Srbija se sjajno zeza na račun Obrenovca

0

Ni tri meseca nakon što je okončano vanredno stanje proglašeno zbog katastrofalnih poplava, u Obrenovcu, gradu koji je najviše stradao, nema naznake da će se život normalizovati. Po onome što se može videti i čuti u Obrenovcu, ima još mnogo do ukidanja vanrednog stanja, mada nije isključeno da bi država Srbija bila vrlo srećna kada bi Obrenovčanima vanredno stanje postalo redovno, da im poniženja koja dobijaju kao protivuslugu jer su poreski obveznici postanu – lajf stajl.

Naš sagovornik, predstavio se samo imenom – Vuk, јер ne bi da se zamera Onome kome se ne sme zamerati, u nekoliko vrlo upečatljivih primera objašnjava koliko državi Srbiji zaista puca prsluk zbog građana.

„Došao sam sa puta, vidim, ne radi mi ni fiksni telefon, ni internet ni televizija. Odem do poslovnice MTS, tamo gužva kao da dele ne znam šta. Red od 100 metara. Isključili su telefon i sve ostalo zato što nije plaćen račun za april. Normalno, za april nismo ni dobili račune, pa je telefon, i sve usluge vezane uz njega, isključen celom Obrenovcu i okolini“
, priča naš sagovornik.

Nakon što je u poslovnici potrošio dva i po sata života na čekanje u redu, dobio je priznanice za april, maj i jun, uz obrazloženje da sve mora da plati ukoliko opet hoće bilo kakvu vezu sa svetom. Na pitanje zbog čega da plati račune za maj i jun kada ništa nije radilo, jer, ako ste zaboravili, imalo smo neke poplave ovde, obrenovački MTS vešto nalazi opravdanje. Oni se, naravno, ništa ne pitaju, tu su samo da uzmu lovu, a ko ima pitanje mora na poklonjenje u Centralni komitet Mobilne telefonije Srbije, u prestonom Beogradu.

„Samo za mesec jun, u kome telefon, televizija i internet uopšte nisu radili, dobio sam račun 2.550 dinara, kao da je sve radilo normalno. Da mi ne bi oduzeli broj odem do banke i platim. Vraćam se u red i posle sat i po vremena čekanja dajem na uvid priznanicu da sam sve platio. Hoću da napišem prigovor na račun, ali mi kažu da sam imao osam dana da pišem prigovor, što jeste tačno pod uslovom da su dostavili račune na vreme. Ali oni to nisu uradili“, objašnjava naš sagovornik ono što svi znamo: da je država Srbija uvek u pravu i da je nemoguće podneti žalbu protiv nje.

I kao što besramno i drsko očekuje od građana da plaćaju nešto što nisu potrošili, država Srbija od svojih podanika očigledno očekuje i da budu toliko glupi i da zaborave materijalnu pomoć koju im je sama obećala.

„Rešenje za novčanu pomoć sam potpisao 18 avgusta. Do danas ni pomena od tih para. Kategorije dele kako im se ćefne, tako da sam ona najniža, iako izveštaj Građevinske inspekcije nedvosmisleno kaže da moje kuća nije za stanovanje. Umesto 250 ili čak 350 hiljada dinara, moje rešenje je na svega 120.000. Pa gde je i ta isplata za koju je premijer Vučić rekao da će biti osam do najvise 10 dana od primljenog rešenja? Ljudi čekaju preko 20 dana za isplatu, pa su i to su počeli da im daju – na rate ?!“, ogorčen je naš sagovornik.

Ruku na srce, država Srbija je, po nekim izveštajima, isplatila pomoć postradalim Obrenovčanima u neverovatnih 39 slučajeva, ali se očigledno nikome ne žuri, iako je državnim programom obnove predviđeno da materijalnu novčanu pomoć dobije oko 10.000 porodica.

Ima tu i jedna okolnost koja opravdava državu. Činovnici, oni što dobijaju platu tako što građani plaćaju porez, dobili su zadatak da po Srbiji nalove građane da daju izjave da se odriču prava na žalbu na rešenje o materijalnoj pomoći, da slučajno neko ne bi rekao: „Ljudi, s tom milostinjom ovu ruševinu ne mogu ponovo da učinim svojim domom“.

Mada, bila bi mnogo jaka fora da država Srbija, kao i s telefonom, internetom i televizijom, dozvoli građanima da se žale u roku od osam dana, pa da im onda kaže da nisu stigli da prigovaraju na vreme. Malo zezanja nije da odmet, jel' da?

A ko se žali… pa taj se neće dobro provesti, i zato Obrenovčani i ćute. Pomoć u robi koju su dobili do sada je mizerna, ali je čak i tu zakazala država. Žitelji naselja Rvati, njih oko 1.200, dobili su tako čitavih 12 mašina za pranje veša, ili jednu na sto ljudi. Za desetak ulica u tom naselju, stiglo je i toliko šporeta, dakle jedan šporet na čitavu ulicu. Ali čak ni tu pomoć nije obezbedila država Srbija nego jedna humanitarna organizacija.

Kako izgleda pomoć države, Obrenovčani se vrlo dobro sećaju, jer su satima čekali u redovima ispred kamiona ne bi li im otadžbina udelila po dve konzerve, flašu vode i jedan hleb, svakom.

Nasipi na Kolubari koji su, to još nije objašnjeno kako – probijeni, i dalje nisu zakrpljeni, a jesen je tu. Mnogo ljudi i dalje je u šatorima, a tu je i zima. Država izgleda nema rešenje, osim možda da uspostavi neki novi SMS broj za pomoć poplavljenima. Kad smo kod toga, gde su te pare?

nadlanu.com

Foto: Vuk, Obrenovac

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.