Slavagastro

0

Ponuda posnih slava u restoranima

Slave bez rumenog praseta, masne sarme, sočnih torti… Da je moguće napraviti i ukusnu posnu slavu, a niste na dijeti i samo želite da se približite autentičnoj tradiciji, potvrdila je manifestacija “Slavagastro”, na kojoj je predstavljena, uglavnom, posna ponuda slava u srpskim restoranima

Zdrava i uravnotežena ishrana, koja je postala svojevrsni „modni diktat“ u savremenom svetu, našla je svoje mesto i u Srbiji. Sve više građana se okreće ovakvom načinu ishrane, koji u tranzicionoj Srbiji na početku 21, veka, nije samo hir, već i i dobar način da se uz malo umešnosti i mašte obezbede materijalna sredstva za egzistenciju.

Domaće i po starinski

Zorica Lazić iz Jošanice kod Sokobanje je u procesu restruktuiranja srpske privrede izgubila radno mesto, ali je počela da priprema starinska jela i sada već osvaja priznanja za svoje kulinarsko umeće. Jela priprema zajedno sa suprugom, od isključivo domaćih sastojaka, kaže da kod njih “ništa nije iz radnje”, a njene starinske specijalitete imao je priliku da okusi i Tadaši Nagai, ambasador Japana u Beogradu.

– Ambasador je bio oduševljen jelom, a naše domaćinstvo se našlo i na ponudi Sajma turizma u Berlinu. Do sada smo, pored domaćih gostiju, imali i posetioce iz Republike Srpske i Makedonije, a sada očekujemo i goste iz Evrope. Žito meljemo na našoj vodenici i pravimo zaboravljena jela, razne hlebove, proje i projare – ispričala nam je Zorica, objašnjavajući da je za spremanje ovih jela potrebno, pre svega, puno strpljenja. Sve, kako kaže, priprema u domaćim zemljanim loncima, a na meniju kod nje možete pronaći i pihtije od boba, ušećerene orahe, specijalitete od ribe, slatko od kupina, sušene crvene parprike sa orasima, razna jela od krompira, tucani kiseli kupus, turšiju, domaći ajvar…

Posno u „Suncu“

Između prezentacije dobre i zdrave kuhinje na ovogodišnjoj manifestaciji “Slavagastro”, o novinama u slavljenju slava govorio je i etnolog Dragomir Antonić, tvorac prvog “posnog stola“ u restoranu “Sunce” i čovek koji je u novogodišnju ponudu beogradskih resotrana uneo i posni meni.

Svako vreme ima svoje breme, običaji imaju jednu unutrašnju strukturu, koja se ne menja, i spoljašnju na koju utiče način života, kultura, lične navike… 

Kako nam je objasnio Antonić – treba jasno razlikovati slavu, koja se slavi kao dan kad je naš predak izabrao jednog sveca za svog zaštitnika, od proslavljanja slave, uz muziku i raskošnu gozbu.

Slavski ručak

– O značaju slave kod Srba najslikovitije govori podatak da za slavu u srpskom jeziku postoje 22 naziva. Slava je svetkovina posvećena zaštitniku kuće i ima hrišćanski deo koji čini odlazak kod sveštenika i ikona, duhovni deo čini – sveća , slavski kolač, žito, ima tu dosta mešavine hrišćanskog i prethrišćanskog. Problem nastaje kad dođemo do gozbe gde se sukobljavaju tradicija i savremenost – rekao nam je Antonić.

Prema njegovim tvrdnjama, neko za slavu pripremi ručak za užu porodicu i kumove, dok deo koji se zove “čestitanje” na kojem se služi slavski kolač, vino, žito i sitni kolači, rezerviše za prijatelje i poznanike…

Slava je u savremenom svetu i mesto za sklapanje poslovnih dogovora, sastanak s poslovnim partnerima i tu će restorani sigurno uskoro igrati ključnu ulogu, smatra Antonić

– Da li je iko pre 30 godina pravio svadbu u restoranu? Oko 95 odsto svadbi bilo je organizovano u mladoženjinoj kući , a samo oko pet odsto u restoranima. Sada se niko ne buni kada se svadba slavi u restoranu. Za 20 godina slilično će biti i sa slavama. Slava će se slaviti u kući s manjim brojem gostiju, tu će primat imati duhovni običaji, dok će jedan deo biti rezervisan i za restoran u kojem će biti organizovana gozba – rekao je Antonić.

On je istakao i da ikonu ne treba nositi u restoran u kojem bi obeležja slave trebalo da budu slavski kolač i žito.

Da i najbolji slavski ručak može da propadne, ako se ne drži u dovoljnoj meri do čistoće upozorio je Muradin Rebronja, kuvar najelitnijih restorana bivše Jugosvije, majstor američkog “Šeratona” i “Hiltona”.

– Hrana mora biti kvalitetna i bezbedna. Na Balkanu jedino još Srbija, Crna Gora i Albanija nisu potpisale međunarodni ugovor HACCP s jasno preciziranim higijenskim standardima. Ljudi se po restoranima truju iz banalnih razloga, zato što neko nije oprao ruke. U Americi se svake godine 76 milona ljudi otruje u restoranima, a oko 5.000 ljudi umre. Kod nas ne postoje nikakvi statistički podaci, koji se tiču ovog pitanja, rekao nam je Rebronja.

Danijela Tadić

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.