Istorija za ponos: Radnici živeli terenski, vezani za gradilište, punih šest godina

0

Izgradnjom pumpno-akumulacionog postrojenja „Lisina” povećana je mogućnost iskorišćenja „Vlasinskih hidroelektrana”.

Još od samog početka izgradnje „Vlasinskih hidroelektrana” bilo je planirano povećanje njihovog energetskog kapaciteta. Mogućnost za fazni razvoj data je tako što su odmah izgrađeni dovodni tuneli projektovani za protok od 16 kubnih metara u sekundi, a u sve četiri mašinske sale ostavljen je prostor za smeštaj 10 vlasinskih agregata. U prvoj fazi izgradnje instalisano je ukupno pet agregata (dva u „Vrli 1” i po jedan u „Vrli” 2, 3 i 4) i za njihov rad bio je dovoljan protok od osam kubnih metara u sekundi.

Taj period izgradnje bio je završen između 1955. i 1958. godine. Dupliranje kapaciteta „Vlasinskih HE” planirano je za drugu fazu izgradnje, koja je završena 1975. godine. Početna ideja bila je da se, jednostavno, poveća broj agregata. Međutim, u tih dvadesetak godina, koliko je proteklo između prve i druge faze, razvila su se nova saznanja u oblasti hidrotehnike.

Jedno je bilo i da protok vode kroz dovodne tunele i cevovode do turbina može da bude veći i od 16 kubnih metara, da vode mogu da se prepumpavaju, i to noću, onda kada je električna energija najjeftinija. Sve je to dovelo do toga da je, osim dupliranja broja agregata, povećana i njihova snaga, a izgradnjom pumpno- akumulacionog postrojenja „Lisina” povećana je mogućnost iskorišćenja „Vlasinskih hidroelektrana”. PAP „Lisina” bio je jedinstveni objekat te vrste, prvi put izgrađen u zemlji, i zajedno sa „Vlasinskim HE” postao pravi dragulj u sistemu „Elektroprivrede Srbije”.

Gradili su i zaposleni

U oktobru 1972. godine počeli su radovi na drugoj fazi razvoja „Vlasinskih elektrana”. Posle tri godine, 1975, završen je ceo posao uz veliko angažovanje svih zaposlenih. Oni su obavili celokupnu montažu elektromašinske opreme, organizovali i sinhronizovali sve radove, obavljali stručni nadzor i uz sve to – obezbeđivali redovnu, pa i prekoplansku proizvodnju. Kažu da je od 1971. do 1978. godine trećina zaposlenih u „Vlasinskim” bila van svojih radnih mesta, anagažovana na montaži opreme i da su mnogi radnici živeli terenski, vezani za gradilište, punih šest godina!

Uslovi rada bili su teški i često su zahtevali puno napora, truda, brige i nadasve ogromno zalaganje. Ponekad se radilo u vodi, i na temperaturi ispod 20 stepeni Celzijusovih. Ipak, nije stradao nijedan radnik, a nije bilo čak ni težih povreda.

Međutim, bez firmi specijalizovanih za različite oblasti izgradnje nije se moglo. Najveći deo građevinskih radova na PAP „Lisina” izvela je „Hidrotehnika”, i to njen deo „Morava”. Renomirana firma tog vremena, posedovala je veoma dobru i savremenu mehanizaciju, iskusan stručni kadar i veliki broj kvalifikovanih radnika. Na gradilištu je ponekad bilo i po 1.000– 1.500 radnika. „Morava” je izgradila sve tunele i kanale, branu, mašinsku zgradu i izmestila lokalne puteve.

U radovima su učestovale i druge firme. Tako je postrojenje za klimatizaciju izradio „14.decembar”, montažu liftova „Rade Končar”, zaštitu cevovoda i hidrauličke opreme „Antikor”, hidroizolaciju „Samoborka”, injekcione radove „Geosonda” i električnu instalaciju „Iskra” iz Zemuna. Elektroopremu i motore isporučili su austrijski „Voith” i „BBC”, a nekadašnji srpski gigant Mašinska industrija Niš – sifone i cevovode.

Sistem PAP „Lisina”

Na sastavu dve planinske reke – Božice i Lisine, kod sela Lisina (po kome je i celo postrojenje dobilo naziv), napravljeni su brana i jezero. Brana je visoka 40 metara, i u nju je ugrađeno više od 500.000 kubika betona, kamena, gvožđa… To je klasična, nasuta brana, sa prelivnim poljem. Nasipanje brane izvođeno je mehanizacijom, najsavremenijom u to doba: snažnim buldožerima, utovarivačima, kiperima, vibracionim samohodnim valjcima, „ježevima”.

Lisinsko jezero dugačko je oko 3,5 kilometra i ima zapreminu od oko 10 miliona kubika vode, od čega je oko 7,5 miliona kubnih metara energetski korisno.

Lisinsko jezero formiraju reke Ljubata, Božica, Toplodolska i Lisina. Ljubata čini trećinu dotoka od ukupne količine vode, koja se zahvata kanalima, jednim sifonom i tunelom „Ljubata“, koji je i najduži objekat (6.650 metara) za dovođenje vode iz ove reke. Zbog dužine, uskog profila, zahtevne organizacije i tehnologije izvođenja radova, od svih tunela PAP „Lisina“, ovaj je bilo najteže izgraditi. Posle obilaska nekoliko inostranih gradilišta, građevinari su odabrali mehanizaciju švedske firme „Hegland“ za izbijanje tunela. Po prvi put u zemlji ta mehanizacija bila je upotrebljena upravo na ovom gradilištu. Ostale tri reke dovode vodu svojim prirodnim koritima.

U ovako formiranu akumulaciju postavljena je mašinska zgrada u koju su ugrađene dve snažne pumpe. Sama zgrada je u obliku boce, prečnik njenog gornjeg dela iznosi osam, a visina četiri metra, prečnik donjeg, proširenog dela je 17 metara i visina 20 metara. U njoj su montirane dve pumpe snage od po 14,3 megavata i puštaju se u pogon asinhrono i direktnim ukopčavanjem na mrežu.

U mašinsku salu silazi se modernim liftovima. Zabeleženo je, međutim, da su, radnici „Hidrotehnike” tokom izgradnje silazili običnom korpom, a radnici „Vlasinskih elektrana” – prevaljujući svakodnevno 364 stepenika.

Za napajanje pumpnih agregata izgrađen je i novi dalekovod od 110 kV, dužine 18 kilometara, od „Vrle 1” do PAP. Sagrađeni su trafostanica i razvodno postrojenje.

Preko vertikalnog cevovoda pod pritiskom, pumpe iz mašinske sale pumpaju vodu iz akumulacije u vodnu komoru, na visinu od 370 metara (sa kote 920 na kotu 1.294). Tu je izgrađena komora u kojoj se ispumpana voda smiruje. Sa ove najviše tačke, sistemom odvodnih kanala i tunela ukupne dužine 17 kilometara, voda iz Lisinskog jezera dovodi se u glavnu akumulaciju – Vlasinsko jezero.

Time je energetski potencijal jezera dostigao čitavih 170 miliona kubika vode, a proizvodnja „Vlasinskih HE” povećana je na 280–300 miliona kWh, uz potrošenu energiju za pumpanje od 65 do 75 miliona kWh.

Izgradnjom PAP „Lisina“ kao i mogućnošću automatizovanog ulaska u pogon za dva-tri minuta, „Vlasinske elektrane” obezbeđuju vršnu energiju elektroenergetskom sistemu Srbije.

Vode dva sliva
Akumulacija „Vlasinskih hidroelektrana” dobija vode iz dva sliva: Crnomorskog i Egejskog. Naime, Vlasinsko jezero snabdeva se vodom iz sopstvenog sliva, koji čine reke Vlasina, Vrla i Jerma sa svojim mnogobrojnim pritokama. Vode Božice, Lisine i Ljubate pripadaju Egejskom slivu i one, preko PAP „Lisina” pune vlasinsku akumalaciju. Tako su u Vlasinskom jezeru pomešane vode dva rečna sliva. Ta pojava naziva se bifurkacija, s tim što je ona ovde veštačka.

S. Roslavcev

Foto: yayimages.com/ilustracija

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.