Država profitira zahvaljujući džeparošima: Zbog lopova u državnoj kasi 30 miliona više!

0

Možda i ne treba da čudi blagonaklonost srpske države koju gaji prema uličnim džeparošima kada se ima u vidu na koji se način oni, doduše, nesvesno, svake godine oduže svojoj domovini. Jer za vađenje svakog ukradenog ličnog dokumenta, država inkasira ekstraprofit, a s obzirom na broj „uličnih operacija“ državna kasa je uz pomoć veštih lopova godišnje bogatija za preko 30.000.000 dinara!

Ulične krađe su jedino krivično delo u porastu, a u prošloj godini samo na teritoriji Beograda zabeleženo je 4.869 krađa. Prema rečima šefa beogradskog odseka za suzbijanje džepnih krađa Aleksandra Mitrovića na meti su uglavnom novčanici u kojima se pored novca najčešće nalaze i lična dokumenta žrtve. Ipak, iz nekog razloga sudovi na ove prestupnike gledaju blagonaklono, čak toliko da se postavlja logično pitanje: „Da li za takav odnos postoji neki valjan razlog?“

Sve postaje mnogo jasnije na primeru jednog bračnog para iz okoline Beograda kojem su pre nekoliko dana na letovanju u Bečićima lopovi iz hotelske sobe ukrali torbicu u kojoj su se nalazila njihova lična dokumenta. Posle grdnih peripetija oko izdavanja potvrde o krađi, zbog izlaska iz Crne Gore, za njih je pravi šok usledio tek po povratku u Srbiju kada su na šalteru MUP-a saznali koliko će država naplatiti ponovno izdavanje pokradenih dokumenata!?

Za dve lične karte, saobraćajnu i vozačku dozvalu oni će morati da iskeširaju neverovatnih 11.571,60, čak 6.346 dinara više nego što bi platili da sva navedena dokumenta vade prvi put. Iz nekog razloga država prilikom izdavanja duplikata, pored uobičajnih taksi i obrazaca inkasira i ekstraprofit na ime fantomske administrativne takse. Za duplikat lične karte administrativna taksa iznosi 1.458, vozačke dozvole 1.140, a saobraćajne čak 2.290 dinara.

– Za državu je svejedno da li su dokumenta izgubljena ili ukradena. Zbog toga se osećamo potpuno nezaštićeno. Prvo smo bili žrtve bezobzirnih lopova, a sada i državne birokratije koja na našoj nesreći hoće bogato da zaradi – razočarano kažu žrtve krađe u Bečićima.

Mitrović objašnjava de je teško utvrditi u kojim su slučajevima dokumenta izgubljena, a u kojim ukradena, ali da bi bilo najbolje kada bi broj uličnih krađa bio sveden na daleko manju meru. On, međutim, tvrdi da je to nemoguće zbog blage kaznene politike.

– Šta vredi što hapsimo izgrednike kad ih sudovi ili puste na slobodu ili simbolično kažnjavaju. Umesto da suđenje za ova dela traje pet minuta, ona se nekada oduže na pet godina. Bilo je slučajeva kada su povratnici kojima se na teret stavlja i više stotina uličnih krađa zbog svojih greha u zatvoru provodili svega šest meseci – navodi Mitrović.

Blaga kaznena politika za džeparoše
U srpskom zakonodavstvu za ovu vrsu krađa predviđena je novčana ili kazna zatvora do tri godine. Mitrović kaže da bi situacija bila drugačija da sudovi izriču maksimalne kazne. Ovako, policija je dužna da posle saslušanja koje traje u proseku 20-ak minuta izgrednika pusti na slobodu koji već sledećeg dana nastavlja po starom.

Na zapadu lična imovina je svetinja
Prema rečima Mitrovića uobičajna novčana kazna za džeparenje u Srbiji iznosi 50.000 dinara, a svaka uigrana ekipa ima već pripremljen novac za takvu vrstu neprijatnosti, tako da sa njihove tačke gledišta to izgleda kao da su ušli u lovište za koje nemaju dozvolu. Kad plate, oni kreću u nove akcije. U Švedskoj je potpuno drugačija situacija i tamo uličnim lopovima prete ogromne kazne koje iznose najmanje 20.000 evra. Za povratnike su propisane dugotrajne kazne zatvora. Kako kaže Mitrović, tamo je, za razliku od Srbije, lična imovina svetinja.

Nadlanu / Izvor: Alo

Foto: yayimages.com

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.