Pitali ste se koliko će vam uzeti – Ovo je formula za smanjenje penzija

0

Smanjivanje plata i penzija samo je jedna od deset mera štednje, rekao je ministar finansija Dušan Vujović.

„Sprovešćemo odmah svih deset mera i računamo da ćemo njima, uz ozbiljan plan za povećanje prihoda, već u 2015. godini uspeti da smanjimo budžetski deficit za oko 728 miliona evra na godišnjem nivou, a u 2016. godini za preko milijardu evra“, istakao je Vujović.

Vujović dalje navodi da će umanjenje zarada svih čiji je poslodavac država, kao i penzija većih od 25.000 dinara, najviše u masi uticati da lagano zaustavljamo trend rasta budžetskog deficita koji postoji prethodnih godina.

U paketu mera štednje biće i odluka o zamrzavanju plata u javnom sektoru i penzija, do daljeg, rekao je Vujović.

Prema njegovim rečima, penzije će biti smanjivane prema sledećoj formuli: „Kada se od neto iznosa odbije 25.000 dinara koji ne podležu umanjenju, razlika do punog iznosa množi se sa 0,22 i tako dobija tačan iznos umanjenja“.

On je naveo primer – ako je penzija 35.000 dinara, odbije se 25.000 dinara, dok se preostalih 10.000 dinara pomnoži sa 0,22 odsto i u tom slučaju umanjenje iznosi 2.200, a penzija koju će taj penzioner dobijati, iznosi 32.800 dinara.

Plate u kompletnom javnom sektoru, uključujući tu i javna preduzeća, razne agencije, regulatorna tela, fondove, zavode, umanjiće se po drugačijoj metodologiji.

„Umanjivaće se za 10 odsto sve plate preko 25.000 dinara“, rekao je Vujović.

Prema trenutno aktuelnom planu, kaže ministar, plate preko 100.000 biće umanjene za 15-16 odsto, iako postoji ideja da za veće plate umanjenje bude u većem procentu, odnosno 20 ili 25 odsto. Vujović dodaje da takva odluka još nije doneta.

Po njemu, zamrzavanje plata i penzija nije oročeno.

„Sada ne možemo da oročimo do kada će važiti odluka o zamrzavanju plata i penzija, ali će ona ostati na snazi onoliko dugo koliko imamo rastući trend budžetskog deficita i javnog duga“, ocenio je Vujović.

Ostaje, kako je rekao ministar, na snazi i mera zabrane novog zapošljavanja u javnom sektoru, a koja se primenjuje od početka ove godine.

Ozbiljnije uštede očekuju se i od refinansiranja aktuelnih, manje povoljnih kredita za koje se Srbija zadužila, istakao je Vujović.

„Mislim da na ovaj način mogu da se smanje troškovi države za čak dve milijarde“, rekao je Vujović i dodao da, iako sa tim nije saglasan MMF, on ovo vidi kao izuzetno sigurnu, takozvanu tvrdu meru.

Vlada računa i na ozbiljne uštede u sektoru javnih nabavki kod javnih preduzeća, navodi Vujović.

„Cilj nam je da taj postupak bude jeftiniji i za te forme i za budžet, odnosno da i domaće firme imaju priliku da pod istim uslovima konkurišu na javnim nabavkama kao strane“, istakao je Vujović.

Vujović je rekao da je plan da se ozbiljnije smanje i razni materijalni troškovi ministarstava i svih ostalih budžetskih korisnika.

Osim mera ušteda, plan Vlade zasnovan je i na ozbiljnijem prilivu budžetskih prihoda, rekao je Vujović.

„Umesto povećanja poreza, u cilju povećanja poreskih prihoda, povećahemo obim naplate. Ako sve firme koje danas rade u sivoj zoni nateramo da se prijave, manje će trebati ušteda na drugoj strani“, rekao je Vujović.

Budžet je likvidan, ali je potrebno reagovati što pre, naglasio je Vujović.

Oni koji imaju velike zemljišne posede više neće moći da računaju na subvencije države, rekao je Vujović i dodao u vezi toga neće biti kompromisa.

„Nema više oblasti u kojoj ćemo davati subvencije od kojih nemamo efekte. To se ne odnosi samo na ove dotacije koje su očigledno zaostale još iz vremena socijalizma, kada smo možda morali da uvozimo žitarice i ostale kulture. Sada ih imamo dovoljno za izvoz“, rekao je Vujović.

„Zašto bi država davala 20.000 – 30.000 evra nekom ko proizvodi za tržište“, kaže ministar.

„Planiramo da u potpunosti promenimo odnos prema subvencijama“, naglasio je Vujović.

Ministar kaže da „ćemo gledati malo“ kako to rade u EU, pošto smo ušli u proces evrointegracija.

„Pametnije je dati podsticaj onom ko ima malo zemlje, ali je spreman da zaposli još nekog na svom posedu“, smatra Vujović.

Vujović je najavio da će detalji tih mera biti poznati ovih dana, piše današnji „Blic“.
Trošimo mnogo u odnosu na BDP

Vujović izjavio jeda nešto preko milion penzionera neće biti obuhvaćeno merama stednje, odnosno snižavanjem penzija i upozorio da se rashodi budžeta moraju smanjiti, jer trošimo mnogo u odnosu na bruto društveni proizvod (BDP).

Vujović je naveo da javna potrošnja iznosi oko 45 odsto BDP-a i penjaće se do 49 odsto u narednim godinama.

„To mogu da priušte samo najrazvijenije zemlje, to još nismo mi. To je previsok nivo i neke troškove moramo da smanjimo“, rekao je Vujović za televiziju Prva.

Vujović je rekao da je ovo što danas pokušava da uradi vlada rezultat niza dogadjaja u dalekoj i skoroj prošlosti, a medju brojnim nerešenim problemima su preduzeća u restrukturiranju.

Govoreći o interesovanju za privatizaciju 502 društvena preduzeća, za šta je javni poziv objavljen 5. avgusta, Vujović je naveo da je do sada stiglo više od 1.700 ponuda, ocenjujući da nisu sve one idealne, ali postoji veći odziv nego što se očekivalo i šansa da neki giganti, koji su na kolenima, nadju kupca.

Kada je reč o javnom dugu, Vujović je primetio da su u Srbiji uspostavljeni trendovi koji ne mogu beskonačno da se nastave, podsećajući da je kumulativno učešće duga u BDP raslo sa sa 20, na 64, pa na 75 odsto BDP-a.

Na rast javnog duga veliki uticaj su imale državne garancije javnim preduzećima, za koje niko nije pretpostavljao da će biti naplaćene, a njihova naplata je sa zadrškom počela da utiče na budžet, objasnio je Vujović.

Nadlanu / izvor: B92

Foto: yayimages.com

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.