EPIDEMIJA U BAČKOJ: Samoubistva kao "dobar dan"

Tokom prošle godine u Severnobačkom okrugu 170 osoba je pokušalo sebi da oduzme život, a 59 njih u tome je i uspelo - 40 muškaraca i 19 žena.

Prosta računica pokazuje da gotovo svaki drugi dan jedna osoba na severu Bačke pokuša da se ubije. Tako se Subotica već decenijama nalazi na čelnoj poziciji po broju suicida, i to ne samo u našoj zemlji, već u i regionu. U stopu je prati jedino pobratimski grad Segedin.

- Srbija spada u zemlje sa visokim stopama suicida, a najviše stope se registruju u Vojvodini, i to na samom severu, gde su one veće od 30 na 100.000 stanovnika - predočava dr Nada Kosić Bibić iz Zavoda za javno zdravlje Subotice.

- Suicidno ponašanje zavisi i od sredine i od inividualnih karakteristika ličnosti, a među faktorima rizika su pre svega depresija i prekomerna upotreba alkohola, te stres, emotivni i materijalni problemi, nezaposlenost, problemi sa zakonom...

PONEDELjAK Žene češće pokušavaju da presude sebi, ali muškarci češće u tome uspevaju. Na suicid se najčešće odlučuju danima vikenda i ponedeljkom ujutru, i to uglavnom trovanjem lekovima, presecanjem vena, vešanjem, a onda i pucanjem iz vatrenog oružja, skakanjem sa visine...

Na samoubistvo se najčešće odlučuju ljudi između 35 i 45 godina, koji bi trebalo da budu nosioci društva i njegov najproduktivniji deo.

- Stručnjaci procenjuju da će broj obolelih od mentalnih bolesti u naredne dve decenije skočiti za 25 odsto i da će to postati vodeći zdravstveni problem, veći od malignih i kardiovaskularnih bolesti - procenjuje dr Kosić Bibić.

Verovatno među Subotičanima nema osobe, u čijem okruženju se nije desio suicid, dok postoje porodice u kojima je u svakoj generaciji neko počinio samoubistvo, i to je u mentalitetu postao obrazac, model za rešavanje problema.

Zbog čega je to tako, decenijama je enigma za lekare, psihologe, sociologe, antropologe... Teorija ima raznih, od „melanholije“ ravnice, ruže vetrova i drugih klimatsko-geografskih faktora koji utiču na psihu ljudi. Neki pak smatraju da je posredi i istorijsko nasleđe, jer je u austrougarskoj carevini samoubistvo bilo povezano sa pitanjem časti i dostojanstva, a najčešće su se ubijali oficiri i viša klasa. Psihološko imitiranje, kao i geni, prouzrokovali su visoku stopu suicida u Austriji, južnoj Mađarskoj i na severu Srbije.

MLADI

Ono što lekare i psihologe dodatno brine je to što je gotovo trećina onih koji se odluče na suicid mlađa od 30 godina - 15 odsto su tinejdžeri, a 72 odsto nije napunilo 50 godina. Procenjuje se da u Srbiji godišnje 90 mladih učini samoubistvo, a taj broj se u odnosu na pre nekoliko godina - udvostručio.

Nadlanu / izvor: Novosti