DA LI JE BOLJE BITI GLUP: Evo zašto je inteligencija prokletstvo

0

Sigurno ste nekad čuli, ili pomislili, da je "bolje biti glup". Tačno je da inteligencija, generalno, predstavlja prednost, ali to ne mora uvek da bude tako. Ponekad je stvarno bolje biti glup. Evo i zašto…

Inteligentni ljudi imaju dovoljno razloga da budu zahvalni što im je priroda bila naklonjena, ali sigurno nekad zažale što nisu propustili trenutak kad je “Bog delio pamet”. Evo koje su to loše strane visoke inteligencije:

VEROVATNO STE NOĆNA PTICA

Naučnici su nedavno otkrili negativnu posledicu posedovanja visoke inteligencije – sklonost ka kasnom, odnosno “ranom” odlaženju u krevet i kasnijem ustajanju. Uopšteno, inteligentniji ljudi skloniji su da dugo ostanu budni, ali to nosi neke negativne posledice.

Brojne studije su pokazale kako su noćne ptice sklonije da razviju emocionalnu nestabilnost, ali i da trpe simptome depresije. Osim psihičkog, zbog takvog bioritma trpi i fizičko zdravlje.

MANJE SU ŠANSE DA SVOJE GENE PRENESETE POTOMCIMA

Još jedan nesrećni stereotip pametnih ljudi jeste da oni nisu baš preterano socijalni ljudi, odnosno da su čudni “gikovi” koji su osuđeni na život u celibatu sve dok se ne izvuku iz srednjoškolskog pakla, piše Cracked.

Nije ni to toliko bitno, koliko podaci koji pokazuju da, što je žena više obrazovana, to ima manje dece. Pametni većinom jure karijeru, zbog čega stvaranje porodice ostaje u drugom planu.

VIŠE LAŽETE

Problem u tome što ste najpametniji u prostoriji je obično činjenica da ste toga svesni, a mnogi to zloupotrebljavaju. Visok koeficijent inteligencije često u ljudima pobuđuje dar za obmanjivanje ostalih. Kako biste lagali i ostali neuhvatljivi, treba misliti i na istinu, a pritom manipulisati. Sve to uključuje integraciju nekoliko moždanih procesa koji funkcionišu na isti način kao i kod rešavanja kompleksnih matematičkih zadataka.

SKLONIJI STE DA POVERUJETE U LAŽ

Obrazovanje vodi do jednog pogrešnog verovanja, a to je – mislite da ste pametniji nego što jeste. Tri studije su otkrile da su ljudi koji su pali na neku laž, uložili novac tamo gde nije trebalo, i slično, obično bolje obrazovani. Oni ne traže savet jer smatraju da su imuni na greške, a ne shvataju kako inteligencija ne znači uvek sposobnost preživljavanja u stvarnom svetu.

Pored toga, inteligentni ljudi polaze od toga da je laž bespotrebna jer u njihovom mozgu nešto “jeste” i nešto “nije”, te su laži potpuno bespotrebne (osim ako su, kako je pomenuto u prethodnom paragrafu, kod nekih iskorišćene u svrhu manipulacije, mada ni ta manipulacija ne postoji radi laži same već radi testiranja granica inteligentne osobe, a koje je ta osoba postavila sama sebi. Takođe, potreba za laži može da bude u vezi sa psihičkim poremećajima)

SKLONIJI STE AUTODESTRUKTIVNOSTI

Veliki umovi često imaju jednu zajedničku osobinu, a to je znatiželja. Problem u tome je što su ekstra znatiželjni ljudi takođe oni koji će, pre nego ostali, probati određene supstance. To je potvrdila i studija britanskih naučnika koja je otkrila kako su pametniji ljudi skloniji da postanu alkoholičari, a takođe su pronašli vezu između visoke inteligencije i korišćenja psihoaktivnih droga.

Nadlanu/Telegraf.rs

Foto: yayimages/ilustracija

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.