Loša vest za ljubitelje gaziranih pića: Zbog akciznih markica – novo poskupljenje!

0

U Ministarstvu finansija razmišljaju da na svakoj flaši gaziranog soka bude akcizna markica koja će koštati dinar ili dva. To, naravno, znači poskupljenje i za potrošače.

U nameri da smanji minus u budžetu ministar finansija Dušan Vujović spremio je nekoliko mera koje će uskoro možda izvući kao kec iz rukava kako bi oporavio javne prihode. Osim borbe protiv sive ekonomije, nadležni ministar razmišlja i o uvođenju akciza na gazirana pića, saznaje „Politika”.

Budžet i zdravlje su najvažniji
Ukoliko ova odluka stupi na snagu, na svakoj flaši nekog gaziranog napitaka biće nalepljena akcizna markica koja će proizvođače koštati dinar ili dva, a koja će se na kraju preneti na krajnjeg potrošača. Mera se neće odnositi na proizvođače mineralne vode, već samo na one koji proizvode gazirane sokove. Cilj je, da se sve punionice ovakvih sokova stave pod kontrolu i da se smanji poslovanje u sivoj zoni.

– Na taj način najlakše će se kontrolisati proizvođači. Biće jasno da oni koji nisu kupili akcizne markice posluju u sivoj zoni. U te i takve punionice onda se lako može poslati inspekcija – kaže izvor „Politike“.
Pre restriktivnih mera u vidu smanjenja plata u javnom sektoru i penzija, koje je pre desetak dana najavio premijer Aleksandar Vučić, građani Srbije bili su suočeni sa poskupljenjem usluga Telekoma.

Prema oceni Milojka Arsića, akcize se inače uvode na proizvode koji mogu da imaju negativan efekat na zdravlje ljudi.

– To su najčešće duvan i alkoholna pića. U akcizne proizvode spada i nafta. Međutim, neke zemlje uvode i akcize na gazirane napitke, to obično uključuje i mineralnu vodu. Akciza može da se uvede i na obične sokove. U Americi, na primer, postoji ideja da se akciznim markicama označi nezdrava hrana – kaže Arsić.

„Magareći“ šverc
On dodaje da to za posledicu može da ima poskupljenje gaziranih pića, ali će ono u našem slučaju, kako sada stvari stoje, biti beznačajno – svega nekoliko dinara. Jedna od posledica može da bude i šverc, naročito u pograničnim oblastima. Ako je koka-kola, na primer u regionu jeftinija, naravno da će vlasnici malih radnji možda pokušati da preko granice prenesu koji paket.

Upućeni u ovu oblast navode da je se to dogodilo Crnoj Gori nakon što je uvela akcize od 10 centi po litru. Tako na primer, vlasnici malih radnji na granici, iz Srbije švercuju koka-kolu u malim količinama, jer je ona u našoj zemlji, bar zasad jeftinija. To je takozvani „magareći” ili „mravlji” šverc.

Poznavaoci ove oblasti kažu da su inače evropske zemlje ovakve akcize uvodile u trenutku kad su prihodi od tipičnih vrsta akcizne robe, kao što su alkohol, duvan i naftni derivati dostizali svoj maksimum. Odnosno, do proširenja baze proizvoda obično je dolazilo onda kada više nije bilo moguće podizati ove namete. I kada bi svako sledeće povećanje akcize na duvan ili alkohol to tržište guralo u šverc.

To je upravo u Srbiji slučaj, jer se nakon poslednjeg povećanja akciza na duvan pojavio šverc rezanog duvana. Posebnu glavobolju ministru finansija zadaju duvanski proizvodi gde su prihodi u priličnoj meri podbacili. Pa će tako, prema nekim procena, biti za 200 miliona evra niži od plana (900 miliona evra je bilo predviđeno budžetom). Stoga ne čudi što ministar Vujović razmišlja o ovakvoj ideji.

Danci plaćaju akcizu i na žvake
Podaci Evropske komisije pokazuju da se akcize u Evropi uvode i na neke, za nas, netipične proizvode.

Tako je u Danskoj, na primer, akciza na sladoled uvedena 1946. godine, a poslednje povećanje bilo je 2010. godine. Ona iznosi 0,88 evra po litru sladoleda. Ova zemlja uvela je taj namet na čokoladu i slatkiše još 1968. godine. Pri tom je njihova politika takva da se manja akciza naplaćuje na one proizvode koji imaju manje šećera. Zanimljivo je da se u Danskoj žvakaće gume prodaju sa akciznom markicom.

U Finskoj su, takođe, predmet oporezivanja slatkiši, čokolada, sladoled i sokovi. Francuska je akcizu na gazirana pića uveća 1. januara 2012. godine, da bi od početka ove godine počela da naplaćuje i akcizu na energetska pića.

U Mađarskoj, na primer, postoji posebna vrsta poreza – čiji je cilj zaštita javnog zdravlja (Public Health Product Tax). Ovaj porez se, osim na konditorske proizvode, naplaćuje čak i na začine i slane grickalice

Izvor: Politika

Foto: Yayimages

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.