Praksa u kopovima: U knjigama idealno stanje, a u stvarnosti improvizacija

0

Tokom leta 11 studenata završnih godina proveli mesec dana na kopovima Polje „B” i Polje „D” i u Ogranku „Metal”. Saglasni da je „Kolubara” dinamična i pruža mogućnosti za učenje, a radnici vrlo kolegijalni i otvoreni za pomoć i saradnju

Od 23. jula do 22. avgusta u Rudarskom basenu „Kolubara” stručnu praksu obavilo je 11 studenata završnih godina Rudarsko-geološkog i Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Jednomesečnu praksu ovi studenti su imali na površinskim kopovima Polje „D” i Polje „B” i u Ogranku „Metal”.

U saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike i Centrom za razvoj karijere i savetovanje studenata, Rudarski basen „Kolubara” je i u ovom slučaju potvrdio svoju opredeljenost u oblasti društveno odgovornog poslovanja, pružajući mladom i obrazovanom kadru mogućnost za učenje. Uz nespornu korist za akademce, ovakav vid obuke doprineo je i ostvarivanju novih kontakata i širenju značaja rada u „Kolubari”.

Sa namerom da teoriju stečenu na fakultetu praktično primene, među studentima Rudarsko-geološkog fakulteta, čija se praksa odvijala na Polju „D”, bili su i Petar Pavlović iz Lazarevca, Mila Stanisavljević iz Rudovaca, Aleksandar Doderović iz Gacka i Đorđe Zirojević iz Aranđelovca. Oni su obišli ugljene sisteme i sisteme za proizvodnju otkrivke, kao i pripremne radove. Zbog starosti opreme na Polju „B” i Polju „D” ima više problema, što su studenti shvatili i kao novi vid provere znanja i učenja. Budući inženjeri prisustvovali su i svakodnevnim raportima. Kažu da su na početku jedva „hvatali” šta starije kolege govore, ali im je, kako je vreme prolazilo, postajalo sve jasnije.

– U knjigama se uči idealno stanje, a u stvarnosti se više improvizuje. Na primer, učimo da ne može biti nijedne bare, dok na terenu bager gotovo da pliva, što se ne odražava na njegovu stabilnost. Studenti zamišljaju suv teren, nešto poput piste, a u stvari upadaju u blato. U poređenju sa kopovima koje smo do sada obišli „Kolubara” je prilično specifična. Ko ovde nauči zanat, ostalo ne bi trebalo da predstavlja problem – kaže Pavlović.

Kroz mentorske aktivnosti studente su usmeravale Jasmina Nikolić i Jelena Branković, koje na Polju „D” obavljaju poslove rudarskog inženjera u operativi. Studenti su najviše naučili od šefova sistema. Plan rada je osmislio Milan Mišković, upravnik kopa Polje „D”.

Na jednomesečnoj praksi u „Metalu” bili su studenti pete godine mašinstva Miloš Petrović i Aleksandar Ninović, obojica iz Valjeva. Znanja su usvajali praćenjem tehnološkog procesa u proizvodnji. Upoznali su se sa tehnologijom izrade čeličnih konstrukcija, mašinskom obradom, pripremom materijala, konstruisanjem i projektovanjem u projektnom birou, pogonom „Centralni remont” i laboratorijom. Izlazili su i na montažu novog bagera SchRs 740 na placu „Tamnava-Zapadno polje”. Od hala preko montažnog placa do kopova, obilazak „Kolubare” zaokružili su odlaskom na stanicu za ispumpavanje vode na „Zapadu”.

Naglašavajući da su opremljenost i kvalitet obuke, mogućnost i pristupi postupcima koje preduzeće izvodi zadovoljili očekivanja, Petrović je rekao da teoriju doživljava kao uvod, saznanje i usmerenje, dok je praktični deo, zapravo, direktan pristup problemima, zadatku i rešavanju, odnosno razrada i zaključak. Jedno bez drugog ne bi moglo. Nedostatak prakse je vidan i to bi trebalo menjati. Ninović smatra da se ni na jednom fakultetu tehničkih nauka ne može videti ono što može u „Metalu”. Dodaje i da je teorija neophodna, a praksa u „Metalu” izuzetno poželjna.

Budući inženjeri rudarstva i mašinstva su saglasni da je „Kolubara” dinamična i, zbog mogućnosti učenja, veoma zahvalna za obavljanje prakse. Kažu da su radnici „Kolubare”, od pomoćnog radnika do inženjera, vrlo kolegijalni i otvoreni za pomoć i saradnju. Studenti su zadovoljni naučenim i svako sebe u budućnosti vidi u poslu za koji se školuje.

– Ako kompanija ne podmlađuje kadar, osuđena je na propast. Imali smo nesreću da devedesetih nije dolazio novi kadar i to se sada oseća. Ljudi sa najvećim iskustvom odlaze u penziju, a novi nemaju dovoljno iskustva. Ostaju praznine. Kad napravite pauzu od 10 do 15 godina, onda imate veliki problem prenosa znanja, a iskustvo je veoma bitno u ovom poslu. Ako se ništa ne učini, mašinogradnja u Srbiji će za nekoliko godina imati veliki problem – upozorio je Mojsilović.

Potpuni uvid u posao
Zbog odgovornosti posla i mogućih posledica nismo mogli da ih uključimo u konkretan rad, ali su studenti dobili potpuni uvid u posao. Inače, „Metal” je najbolji za praksu studenata mašinstva, pošto se mogu upoznati sa svim oblastima, izuzev, recimo, hidroenergetike, medicinskog ili vojnog mašinstva – objasnio je Radivoje Mojsilović, pomoćnik direktora „Metala”, koji je zajedno sa kolegom Markom Božovićem, diplomiranim mašinskim inženjerom, bio mentor budućih inženjera.

M. Karadžić

Foto: yayimages.com/ilustracija

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.