Divlje životinje u zatočeništvu: Kako sprečiti krijumčarenje divljih životinja i njihovo ilegalno držanje u zatočeništvu?
Tribina: Divlje životinje u zatočeništvu
Zoološki vrt, prihvatilište, cirkus, divlje životinje kao kućni ljubimci
Ponedeljak, 8. 12. 2014. od 18.30 do 20.30
Mikser House, Karađorđeva 46
Govore: dr vet. med. Ivan Rakić, Milja Krivokuća (Nada za životinje – Riska), Pavle Jovanović (Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine), dr vet. med. Dunja Kovač, Milica Ranković (Feniks), Nataša Vukmirović (Link plus)
Najznačajniji uzroci smanjenja biološke raznovrsnosti su urbanizacija i uvećavanje infrastrukture, zagađenje, prekomerno korišćenje biljnog i životinjskog sveta, kao i uvođenje egzotičnih vrsta u domaće eko sisteme. U Evropi je danas ugroženo 42% sisara, 15% ptica i 52% rečne ribe.
Da bi sačuvala biološku raznovrsnost i sprečila izumiranje životinjskih i biljnih vrsta, Evropska unija je stvorila mrežu zaštićenih područja i dalje unapređuje propise u oblasti zaštite prirode i biološke raznovrsnosti.
Usvajanjem zakona koji potvrđuju međunarodne konvencije, Republika Srbija je preuzela brojne obaveze, a pregovori o pristupanju EU podrazumevaju usaglašavanje propisa i poštovanje evropskih standarda. Na taj način, divlje životinje u zatočeništvu dobiće bolju zaštitu, bilo da žive u zoološkom vrtu ili prihvatilištu za divlje životinje.
Za problem divljih životinja koje su i dalje zatočene u kavezima cirkusa, iako više ne učestvuju u programu, još uvek nije pronađeno rešenje. Divljim životinjama koje se drže kao kućni ljubimci često je ugrožena dobrobit, jer im nisu obezbeđeni adekvatni uslovi života.
Krijumčarenje divljih životinja, a naročito ugroženih vrsta i njihovih derivata jedan je od najsloženijih problema u ovoj oblasti. Nezakonita aktivnost koja ostavlja izuzetno nepovoljne globalne posledice po prirodu, krijumčarima donosi između sedam i 10 milijardi američkih dolara godišnje, što ovaj vid kriminala čini izuzetno unosnim.
Konvencija o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje faune i flore - CITES usvojena je 1973. godine u Vašingtonu, kako bi se stavila pod kontrolu međunarodna trgovina divljim vrstama i zaustavilo ugrožavanje populacija divljih vrsta. Sprovođenje konvencije zasniva se na međusobnoj saradnji članica. Na taj način je danas zaštićeno preko 30.000 vrsta biljaka i životinja koje su ugrožene trgovinom.
Grupa za sprovođenje CITES konvencije Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine nadežna je za sprovođenje konvencije u Republici Srbiji, a nadzor vrše inspekcija za zaštitu životne sredine, granična veterinarska inspekcija, granična fitosanitarna inspekcija, carina, granična policija i kriminalistička policija.
Koji sve izazovi očekuju Republiku Srbiju u procesu pregovora o pristupanju EU kada su u pitanju divlje životinje i koje sve trenutne probleme želimo da prevaziđemo na što bolji način, samo su neka od pitanja koja će dobiti odgovor na tribini koja će se održati u Mikser House u ponedeljak, 8. decembra.
Organizatori tribine su Nada za životinje - Riska, Feniks, Link plus i Mikser House.